Sve alatke iz praistorije imaju vanzemaljsko poreklo

Prošle godine otkriveno je da je gvožđe od kojeg je napravljen bodež egipatskog kralja Tutankamona došlo iz meteorita. Međutim, taj artefakt ni izbliza nije usamljen po tom pitanju – francuski istraživači otkrili su da sve gvozdene alatke iz bronzanog doba imaju poreklo van ovog sveta, piše “Nju atlas”.

Kako ime govori, bronzano doba (2500. do 800. god. pne.) karakteriše upotreba bronzanog oružja, alata i nakita. Pravljena od topljene bronze pomešane sa kalajem, arsenom ili drugim metalima, bronza je bila izdržljiva i relativno laka za pravljenje, pa se dugo zadržala u upotrebi, sve do gvozdenog doba nekih 2.000 godina kasnije.

To ne znači da se u bronzanom dobu nije koristilo gvožđe – u retkim prilikama pronalaženi su gvozdeni artefakti iz vremena pre gvozdenog doba – ali je ono teže za rukovanje za rad. Problem je bio u tome što je većina metala bila zarobljena u rudi koja je morala da se otopi na ekstremno velikim temperaturama, što je u to vreme bilo iznad tehnoloških mogućnosti.

Odakle su onda došli ti rani gvozdeni artefakti?

Dugo se mislilo da su gvozdene alatke tog doba napravljene od meteorita, koji su na Zemljinoj površini deponovali metal spreman za trenutnu upotrebu.Ova teorija bi objasnila prisustvo gvožđa u artefaktima koji datiraju iz vremena pre razvoja naprednih tehnika topljenja, a bez obzira da li su njihovi vlasnici bili svesni da metal nije sa ove planete, to gvožđe je bilo traženo zbog svoje relativne retkosti.

Albert Žambon iz francuskog Nacionalnog centra za naučno istraživanje (CNRS) obavio je hemijske analize nad uzorcima iz bronzanog doba, kako bi utvrdio da li su vanzemaljskog porekla. Pored Tutankamonovog bodeža, Žambon je ispitao i njegovu narukvicu i naslon za glavu iz 1350. godine pre nove ere, sekire iz Sirije i Kine iz 1400 p.n.e, sirijski privezak iz 2300. p.n.e, turski bodež iz 2500. p.n.e, perlice iz Gerzeha, Egipat, iz 3200. p.n.e, pred početak bronzanog doba.

Žambon je uz pomoć prenosivog rendgenskog  fluorescentnog spektometra –  instrumenta koji određuje sastav uzorka bez oštećivanja objekta, mogao da utvrdi da li je metal artefakta došao od meteorita ili iz zemlje. Gvozdeni meteoriti obično sadrže više nivoe nikla i kobalta od zemaljskog gvožđa, usled težnje nikla da se pomera ka unutrašnjem jezgru planete.

Svi uzorci imali su nivoe nikla i kobalta koji su odgovarali onima u gvozdenim meteoritima.

Praktično svi gvozdeni predmeti iz bronzanog doba stoga su napravljeni od meteorskog gvožđa, dok nije došlo do razvoja procesa otapanja koji je obeležio početak gvozdenog doba, od oko 1200. p.n.e. Istraživanje je objavljeno u Žurnalu arheološke nauke.