Rus koji je predvideo sve: Nepogrešivo opisao sadašnjost, ali i mračnu budućnost - VIDEO

„Mi“, roman Jevgenija Zamjatina iz 1921. godine, danas malo poznat, uticao je na neke od najpoznatijih autora 20. veka. Džordž Orvel je koristio „Mi“ kao predložak za „1984“.

„U 26. veku ljudi su postali ’brojevi‘ — automatoni koji daju prednost efikasnosti nad slobodom. Kontrolišu ih dronovi koji se nalaze iznad ulica Jedne Države.

Biro staratelja prisluškuje razgovore kako bi osigurali produktivnost. Jevreji okružuju metropolu, kako ljudi bez dokumenata ne bi ušli i uništili harmoniju.

Jedan od ovih brojeva, inženjer D-503, gradi integral, svemirski brod dizajniran za galaktički imperijalizam. Naređeno mu je da širi ideologiju Jedne Države na druge planete, kolonizujući resurse i možda radnike. Ali u njemu se rađaju opasne ideje. U svetu saglasnosti i mehaničke poslušnosti razvija zastarelu veštinu razmišljanja za koju se dugo mislio da je nestala. Tako je D-503 tako dobio dušu.“

Ovaj zaplet možda zvuči kao nešto iz SF serija, ali je mnogo stariji. To je svet „Mi“ po romanu Jevgenija Zamjatina iz 1921. godine. Danas malo poznat, on je uticao na neke od najpoznatijih autora 20. veka. Džordž Orvel je koristio „Mi“ kao predložak za „1984“.

„Mi“ sadrži i mračno predviđanje o klimatskim promenama i kulturi nadgledanja, pa je danas aktuelniji nego u prošlom veku.

„Mi“ je napisan između pada Ruske imperije i uzdizanja Sovjetskog Saveza. Heroj D-503 izgleda kao Zamjatin, koji rekapitulira svoj život.

Kao inženjer u Sankt Peterburgu na prelasku vekova, Zamjatin je postao revolucionar. Prvo je uhapšen 1905. godine, ubrzo nakon što su carske trupe uhapsile Trockog i druge vođe petrogradskog sovjeta.

U zatvoru je Zamjatin počeo da piše u šiframa, skrivajući svoje nezadovoljstvo. Pušten je 1906. i proteran u svoje rodno selo odakle se vraća u Sankt Peterburg i završava studije, a ruska vlasti ga šalju 1916. godine u London kako bi naučio tehnologiju izgradnje ledolomaca neophodnih za proboj nemačke blokade na Baltiku.

Vratio se u Rusiju 1917. godine u vreme Oktobarske revolucije, ali je posto razočarani boljševik. Godine 1922. ponovo je uhapšen, nakon što su cenzori presreli pozivnice da objavi „Mi“ u Berlinu i Parizu. Srećom je njegov lični prijatelj Maksim Gorki lično apelovao na Staljina da popusti. Zamjatin je na kraju završio u egzilu u Parizu.

Roman je objavljen na engleskom, francuskom i češkom jeziku, ali se u Sovjetskom savezu ne pojavljuje do 1988. godine.

U nekim aspektima „Mi“ daje sliku sadašnjosti ili naše bliske budućnosti.

„Nešto se desilo sa prirodom u Jednoj Državi. Oluje postaju sve češće i zahtevaju postavljanje ’Akumulatora‘ kako bi se sprečilo oštećenje od munja. Biljke rastu nekontrolisano. Da zaštite industrijsku proizvodnju, izgrađen je Zeleni zid koji sprečava ozračene životinje žutih očiju da uđu u grad.“

„Da zadrže status kvo dok integral ide da istraži nove planete, čuvari prikupljaju podatke skrivenim mikrofonima i ’špijunskim cevima“, piše Zamjatin.

Udari munja u Americi mogli bi da se povećaju za 50 odsto tokom sledećeg veka kao rezultat klimatskih promena. Kako se nivo morskog pora povećava, predlažu se nasipi za zaštitu naselja, slično Zamjatinovom Zelenom zidu.

Vožnje poput integrala više nisu naučna fantastika. Ilon Mask je izgradio svoju raketnu kompaniju „Spejs iks“ na snu o kolonizaciji Marsa. U međuvremenu, otkrića o prikupljanju podataka i privatnosti popularizovala su šifrovane aplikacije za razmenu poruka kao što je Vacap. 

Ekonomist