Najmračnije tajne Vatikana koje je teško zamisliti: Veza sa Nimrodom i Anunakijima

Vatikan je srce katoličke crkve, a papa je šef crkve i vrhovni „spiritualni“ vođa svih katolika na svetu. Ipak, Vatikan krije neke od najmračnijih tajni koje ne možete ni zamisliti.

Sedes sacrorum – etimologija

Sedes sacrorum iliti Sveta stolica predstavlja grb države Vatikan.

„Rimski kult“ (grupa krvožednih satanista iz senke umešana u žrtvovanje dece i paljenje ljudi) koji kontroliše katoličku crkvu tvrdi da je prva osoba koja je upotrebila koncept Svete stolice bio Sveti Petar.

To je, naravno, nemoguće, pošto etimologija reči „Sedes“ i značenje koje joj se pripisuje nisu postojali do sto godina nakon usmrćivanja Svetog Petra u 70. godini nove ere za vreme opsade Jerusalima.

Još od 1. veka pre nove ere, visoki sveštenici poznati kao „Pontifi“ – nasledna funkcija koju je kontrolisala šačica drevnih porodica – uveli su drevnu titulu Pontifeks maksimus po ugledu na rimske careve kulta Magna Mater.

Pošto su ljubomorno čuvale pagansko nasleđe i pravo za žrtvovanje ljudi svojim demonskim bogovima, svešteničke porodice su proterane iz Rima više od jedanput uz zatvaranje Vatikanskog hrama.

Međutim, tokom burnih perioda u rimskoj istoriji nakon raspada Rimskog carstva, paganski visoki sveštenici su preuzeli ulogu lidera zajednice u Rimu i tokom više od jednog perioda su se otvoreno vraćali svojim paganskim praksama žrtvovanja dece, kanibalizmu i obožavanju demona.

Pod papom Inokentijem VIII, uloga inkvizicije i inkvizitora se promenila i oni su ostvarili legalan spiritualni autoritet u raščišćavanju „jeretika“.

Oko 1483. godine, Tomas de Torkemada je imenovan za inkvizitora Aragona, Valensije i Katalonije. Njegovi mučioci i specijalna vojska su blagosloveni time što su postali zakleti članovi najvišeg svetog reda Rimskog kulta – SS ili Vitezova Sedes Sacrorum-a.

Ovi vitezovi, koji su predstavljali primarni vojni red rimokatoličke crkve, dobili su pravno naređenje rimskog pontifa u ime glavne crkve da vode stalnu svetu inkviziciju protiv svih „jeretika“, uključujući ubistva, mučenje i zaštitu Svete rimokatoličke crkve, ali i direktno predstavljanje interesa Svete stolice (Sedes Sacrorum – SS).

Kao spiritualni red rimokatoličke crkve, SS je dobio neverovatni blagoslov rimokatoličke crkve i oprost svih smrtnih grehova (što je značilo da mogu da odu u raj), što je bilo značajno kako bi red mogao da izvršava svoja naređenja.

Drugim rečima, vojska velikog inkvizitora Tomasa de Torkemade bila je prvi religiozni vojni red koji je dobio „imunitet“ od pape bez obzira na mučenje, teror i zlo koje je sejala.

Poslednje otvorene satanske ritualne žrtve Svete inkvizicije odvile su se početkom 19. veka. Do početka 20. veka, bilo je manje od par stotina SS vojnika u Svetoj inkviziciji.

Međutim, kada je Hajnrih Himler 1929. godine dospeo na čelo nacističke partije u Nemačkoj, formirana je nova nacistička SS (Vitezovi Sedes Sacrorum-a) vojska sa oko nekoliko stotina hiljada ljudi do 1939. godine koja je izvela najveću inkviziciju koju je ikad izvršio Rimski kult, ubivši preko 18 miliona nevinih ljudi, mnoge spaljujući žive u pećima u Rusiji i Poljskoj.

Nemački SS je rasformiran na kraju Drugog svetskog rata, a rimski svitak SS-a je predat SS-u SAD (Secret Service – Tajna služba) do 1945. godine. SS SAD je zvanično kreiran kao vojna/spiritualna sila nakon ubistva predsednika Vilijama MekKinlija 1901. godine.

Karakteristično za grb SS-a i grb papa Franje jeste papska mitra u centru, odevni predmet za glavu koji su nosili kardinali, pape i sveštenici još pre 4.500 godina.

Mitra sa strane izgleda kao riblja glava otvorenih usta i upravo to i predstavlja. Ona se odnosi na obožavanje ribljeg „boga“ koji je došao iz vode i doneo veliko znanje ljudima. „Hrišćanski“ riblji logo predstavlja „boga“ Dagona.

„Dagon ili Oan je bio riblji bog koji je ljudima doneo veliko znanje. On ih je naučio kako da sagrade gradove. Takođe ih je naučio matematičkim i geometrijskim zakonima.

On bi se po noći vraćao u more da tamo provede noć pošto je bio vodozemac. Imao je glavu čoveka, prekrivenu glavom ribe, telo čoveka, ali je bio prekriven krljuštima i imao je rep poput ribe“ – Beros.

Prema navodima „Izgubljene knjige Enkija“, riblji „bog“ je u stvari bio Ea (poznat kasnije kao Enki), koji se svojim svemirskim brodom spustio na vodu, a zatim uspostavio prvo naselje Anunakija na Zemlji (Enki je verovatno nosio svemirsko odelo ili je oslikan u neljudskom obliku). On je to naselje nazvao Edin (biblijski Eden – Rajski vrt), što je značilo „Dom Bogova“.

U Edinu je uspostavljen grad Eridu, što je značilo „dom iz daleka“. To ime se kasnije promenilo u različita imena u drugim kulturama, Erde na nemačkom, Erc na kurdskom, Erec na hebrejskom i Erde na srednjeengleskom. To znači da se naša planeta i danas na engleskom naziva „dom iz daleka“.

Osnivač ove religije bio je Nimrod – kralj Šinara i praunuk Noja/Ziusudre, koji je bio Enkijev sin – te otud „kraljevska“ krv Anunakija. Mnoge današnje „kraljevske“ loze su potomci Nimroda.

Ključevi koji se uočavaju na oba logoa i način na koji su postavljeni, odnose se na marljivo čuvanu tajnu. U simbolizmu, ključ predstavlja zaključano znanje iili čuvanu tajnu. Ali kakve je tajne Vatikan čuvao? Način na koji su ključevi postavljeni je samo mali trag, nedokučiv običnim ljudima.

Srećom, skriveni kod Vatikana je razbio pisac i istraživač Vejn Heršel, koji je zasnovao svoje istraživanje na zagonetki pronađenoj u rukopisima „Ključa Solomona“.

Ključ Solomona rešava misteriju koja se krije iza sazvežđa „bogova“, konkretno Orionovog pojasa i Plejada, dva sazvežđa koja su sve napredne civilizacije smatrale domom bogova.

Daljim dešifrovanjem tajni SS-a dolazi se do krsta, koji verovatno predstavlja krst koji formiraju zvezde u sazvežđu Oriona. Druga teorija navodi da krst predstavlja još jedan od njihovih domova, Nibiru (u bukvalnom značenju, planeta ukrštanja).

Običnim ljudima, krst predstavlja omaž Isusu Hristu i njegovoj velikoj žrtvi, ali kao što sada možete zaključiti, krst se pojavio oko milenijum pre raspeća Hrista.

Na grbu papa Franje takođe se mogu uočiti sunce, osmokraka zvezda i šišarka.

Sunce verovatno predstavlja zvezdu bogova.

Osmokraka zvezda predstavlja Melhisedeka, kralja Salema i sveštenika „najviših bogova“. Neki teolozi su pretpostavili da je to Šem, sin Noja/Ziusudre i Nimrodov deda. Melhisedek se među masonima povezuje sa visokim stepenom sveštenstva (visokim nivoom masona).

Šišarka je simbol epifize, koja je još poznata i kao treće oko i egipatsko oko Horusa.

Sama žlezda neverovatno podseća na šišarku, koja se pominje kao simbol vrhovnog znanja u mnogim drevnim kulturama (vavilonska i egipatska kultura) a Rimski kult (tajno društvo koje kontroliše Vatikan) ga veoma poštuje. U unutrašnjem dvorištu Vatikana nalazi se džinovska statua šišarke.

Da zaključimo, Vatikan nije mesto ljubavi i mira kao što običan svet misli. To je mesto mračnih rituala i velike tajnosti.

Njegova svrha je da zarobi ljudsku vrstu kroz indoktrinaciju, strah i kontrolu.

Upravo zato što se ljudi plaše onoga što ne mogu da razumeju, uticaj Vatikana i katoličke crkve je mnogo veći nego uticaj vojske, tiranina ili vlasti.

Vatikan je ujedno i najveća finansijska sila na Zemlji i nastaviće da širi svoj uticaj dok god ljudska vrsta to bude dozvoljavala.

Webtribune.rs