MISTERIJA LETA 553: Do danas niko nije objasnio ovu avionsku nesreću, a veruje se da su iza svega bili CIA i predsednik SAD

Bilo je hladno i mirno veče u Čikagu, 8. decembra 1972. godine kada se iznenada kroz drveće pojavio Boing 737 i počeo da pada.

Avion je očešao i krovove nekoliko bungalova u naselju Vest Lon pre nego što se zakucao u kuću Veronike Kusulič, ubivši nju i njenu ćerku Terezu.

Letelica se prepolovila i buknula, a tom prilikom je poginulo 43 putnika od 61. Jedna od poginulih je bila Doroti Hant, žena E. Hauarda Hanta, nekadašnjeg agenta CIA koji je radio za tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona.

Pet meseci pre nesreće, Hauard je organizovao prisluškivanje prostorija Demokratske partije, što je kasnije dovelo do čuvene afere Votergejt. U vreme nesreće, bio je uhapšen zbog zavere.

Prema određenim navodima, u avionu se nalazilo 11 ljudi koji su bili povezani sa Votergejtom. Baš zbog toga, a i zbog 10.000 dolara pronađenih u Dorotinom prtljagu, od samog početka se smatralo da je vlada sabotirala pad aviona.

Iako je napadalo oko 2 centimetra snega, bilo je veoma vedro i nije postojao neki očigledan uzrok avionske nesreće.

Pilot je bio iskusan, sa 18.000 sati letenja, a avion se srušio svega dve milje dalje od piste.

FBI je stigao na mesto nesreće čak i previše brzo, a nakratko su blokirali prilaz olupini dok su tamo proveli neko vreme, pa su se svi pitali šta su tamo zapravo radili.

Jedan od onih koji su zagovarali da je vlada imala ulogu u rušenju aviona bio je i Šerman Skolnik, istražitelj iz Čikaga.

On je 1973. svedočio pred odborom za bezbednost saobraćaja da je FBI skovao zaveru sa Junajted erlajnsom da se obori avion. Naravno, Odbor nije dobro prihvatio ovu teoriju zavere.

Skolnik je verovao da je Doroti Hant nosila dokumenta koja bi dovela do impičmenta Niksona i da iza svega zapravo stoji i sam predsednik.

10.000 dolara koje su pronađene među njenim stvarima bile su "novac za ćutanje" koji je trebalo da ućutka one koji su znali za sumnjive Niksonove aktivnosti, smatrao je Skolnik.

Ipak, zvanično objašnjenje je glasilo da je uzrok nesreće greška pilota.

Privatni detektiv Čarls Kolson je bio uveren da je Hantova ubijena kako bi se prikrila priča da je CIA špijunirala članove Kongresa.

Iako su i Skolnik i Kolson bili veoma poštovani detektivi, u ovom slučaju im javnost nije verovala, mada takođe nije mogao da se pronađe ni razlog zašto bi izmišljali tako nešto.

Slučaj aviona kompanije Junajted erlajns sa leta 553 ostaće još jedna od misterija koje su mučile teoretičare zavera širom sveta.

Da li se radilo o dobro skovanoj zaveri ili je to prosto bila jedna od neverovatnih slučajnosti?