KONAČNO OTKRIVENO ŠTA JE U TITOVOM TAJNOM BUNKERU! Ušli su unutra i kada su videli sadržaj, ostali su NEMI!

Nakon što je otvoren za javnost, postao je jedno od popularnih destinacija, ne samo turista, nego možda pre zaljubljenika u modernu istoriju Hladnog rata

Naizgled tradicionalna bosanska kuća nadomak Konjica zapravo je ulaz u jednu od najvećih tajni iz vremena Hladnog rata - Tivov nuklearni bunker, tako počinje reportaža Bi-Bi-Sija o najvećoj investiciji bivše Jugoslavije.

Titov bunker skriven ispod planine Zlatar nadomak Konjica u centralnom delu Bosne i Hercegovine držan je u tajnosti decenijama, a danas je otvoren za javnost i predstavlja jednu od najneobičnijih umetničkih galerija na svetu.

U njegovu izgradnju je uloženo 4,6 milijardi dolara, a građen je u periodu između 1952. i 1979. godine sa ključnom namenom da skloni tadašnjeg predsednika Tita, njegovu suprugu i njegovih 350 najbližih saradnika u slučaju nuklearne katastrofe, koja je tada bila strepnja celog sveta.

Bunker je bio čuvan u tajnosti sve do 1992. godine kada ga je otkrila bosanska vojska, koja je takođe nastavila da ga čuva u tajnosti još neko vreme.

Nakon što je otvoren za javnost, postao je jedno od popularnih destinacija, ne samo turista, nego možda pre zaljubljenika u modernu istoriju Hladnog rata, navodi se u reportaži.

Ovo zdanje nije samo primer perfektno sačuvanog dela skorije istorije, nego je postao i jedna od najzanimljivijih umetničkih galerija na svetu uopšte, prikazujući radove koji opisuju život u bivšoj Jugoslaviji i promene koje su dovele do njenog raspada.

- Trenutno u bunkeru imamo 137 umetničkih dela koje je stvaralo 106 umetnika.

Većina, tačnije 76 umetnika je svoja dela postavljena ovde predstavilo na bijenalu u Veneciji sa izuzetnim uspehom, zbog čega su mnogi stručnjaci našu kolekciju proglasili najvrednijom kolekcijom savremene umetnosti u jugoistočnoj Evropi - rekao je za Bi-Bi-Si glavni vodič u nekadašnjem Titovom bunkeru Mirnes Bajić.

On je ocenio da su umenička dela postavljena u bunkeru "provokativna za posetioce", zbog toga što, kako kaže, oni ne samo da mogu da vide istoriju nego ih ta dela navode da razmišljaju o savremenom trenutku, ali i o budućnosti.