Kim Džong Un ŠOKIRAO SVET: Kriju pravi razlog zašto hoće da nas napadnu OVO NJIMA TREBA

Kim Džong Un tvrdi da je pravi razlog zašto Amerika želi rat sa Severnom Korejom taj da bi CIA mogla da preuzme kontrolu nad poljima maka i proizvodi opijum.

Pre američke invazije na Avganistan, talibani su uspešno uništili useve opijumskog maka u svojoj zemlji. Oko 16 godina kasnije, nakon američke invazije, posao trgovine drogom je naglo porastao – sa američkim vojnicima koji čuvaju udeo od 90 odsto svetske ponude opijuma.

To jest, sve dok Severna Koreja nije rekla “ne“ ratu protiv droge.

“U svojoj ranoj fazi, režim Kim Džong Una je objavio rat protiv droge, rešavajući se polja maka“ rekao je za Yonhap News Agency prošlog meseca predsednik organizacije “Strategijski centar Severne Koreje“, Kang Čeol Han, “Ali ih sada ponovo uzgajaju“.

Severnokorejska polja opijumskog maka su na neki način bila skrivena od njenih građana pod vladavinom Kim Džong Ila.

U intervjuu za NPR u avgustu 2011-te, Ma Jang Ae – dezerter i bivši severnokorejski špijun koji živi u Virdžiniji – objasnila je da je radila za unutrašnje policijske snage Kim Džong Ila. Njen posao je bio da uprati krijumčare drogom. To zvuči kao prilično normalno sprovođenje zakona, osim jedne razlike. Ona je trebala da zaustavi male korejske dilere drogom kako bi zaštitila velike dilere drogom u zemlji- vladu Severne Koreje.

“Ma nam je rekla da je severnokorejska vlada proizvodila opijum u velikoj meri, ali je sakrila svoja polja od većine stanovništva. Ma je videla polja samo zato što je bila insajder.”

“Nakon žetve ovih polja, vlada bi upotrebila svoje prazne fabrike. Vlada bi pokretala njihove proizvodne linije noću i obrađivala opijum, kaže Ma. Zatim bi taj proizvod pakovali u plastične kocke veličine knjige i krijumčarili ga iz zemlje preko Kine.“

Sin i naslednik Kim Džong Ila je umesto toga odlučio da vodi rat protiv droge – sve dok kinesko Ministarstvo trgovine nije suspendovalo uvoz uglja od februara do kraja godine, kao odgovor na jedan od spornih testova balističkih raketa Pjongjanga.

Suočen sa brzim gubitkom jake valute i teškom bitkom za finansiranje aktivnosti režima (40 odsto izvoza Severne Koreje u Kinu je ugalj), čini se da je Kim Džong Un stvorio mogućnosti za punjenje novčanika uz pomoć polja maka.

Ističući da je rat protiv droge već propao, Kang je dodao: “Severna Koreja ponovo uzgaja polja maka za krijumčarenje drogom, kao način da obezbedi sredstva za upravljanje svojim režimom“.

Desetine hiljada ljudi svake godine umire u Americi od predoziranja heroinom, opijatima, ili njihovim sintetičkim proizvodima, a zahavaljujući farmaceutskoj industriji, dodatnu smrtnost izazivaju i lekovi protiv bolova.

Vox je 29. marta izvestio o narastajućoj epidemiji koja je u velikoj meri uzrokovana porastom smrtnih slučajeva usled predoziranja opijatima.

Prvo su porasla predoziranja lekovima protiv bolova, jer su lekari počeli da prepisuju rekordan broj ovih lekova u pokušaju da tretiraju bolna stanja pacijenata. Zatim su ljudi koji su se navukli na lekove protiv bolova počeli da prelaze na heroin jer su oni ili njihovi izvori ovih lekova izgubili svoje recepte. A najskorije, sve više ljudi je počelo da prelazi na fentanil, opijat koji je još snažniji i jeftiniji od heroina.

Rezultat je smrtonosna epidemija koja do sada još uvek ne pokazuje znake usporavanja.

A kako bi mogla usporiti?

Opijati se od strane lekara i bolnica dele kao bombone onima koji su u bolovima, ali nisu svesni zamke od zavisnosti. Naročito je zanimljiva dostupnost supstanci poput heroina i fentanila na crnom tržištu.

Ovo nije problem za koji bi trebalo svaliti krivicu samo na ilegalnu trgovinu drogama. Ebi Martin sa Media Roots-a je detaljno izložila štetnost opoidne krize 2014. godine, rekavši:

“U današnjem globalizovanom svetu vladavine profita, ne može se odbaciti ni uloga multinacionalnih korporacija u odlukama američke spoljne politike. Ne samo da naftne kompanije i privatni vojni preduzimači imaju izuzetnu zaradu od toga, već je velikim farmaceutskim kompanijama, koje kolektivno lobiraju preko 250 miliona dolara godišnje Kongresu, potreban opijumski lateks za proizvodnju lekova za ovu naciju srećnih pilula. Što se tiče političke elite koja doliva ova sporna sredstva, nedavni skandal HSBC banke je razotkrio kako se trilioni dolara od prodaje na crnom tržištu brzo peru preko ofšor kompanija.“

Mora se naglasiti da je američka opoidna epidemija procvetala tek nakon što je američka vojska napala Avganistan.

“Za šest meseci od američke invazije“, napisao je Metju Aikins za Rolling Stone 4. decembra 2014. godine, “ratnici koje smo podržali su vodili trgovinu opijumom, a na proleće 2002-ge je zabeležena izuzetno velika žetva od 3.400 tona.“

Neposredno pre nego što su oni stigli, proizvodnja opijuma u Avganistanu je pala impresivno nisko na oko 85 kg – i više nego ironično, zahvaljujući talibanskim naporima da iskorene celokupne zalihe opijumskog maka.

Mnar Muhaveš iz Mint Press News-a je prošle godine napisao: “Tokom rata u Avganistanu, praktično mrtva industrija opijuma ove zemlje se dramatično proširila. Do 2014-te, Avganistan je proizveo dvostruko više opijuma nego što je to učinio 2000. godine. Do 2015-te, Avganistan je bio izvor 90 odsto opijumskog maka u svetu“.

Tvrdnje da je terorizam podsticaj za invaziju na Avganistan, su apsurdne koliko i tvrdnje Agencije za borbu protiv droge koji kažu da je globalni rat protiv droge uspešan. Talibanske snage su povratile snagu naciji čiji je opijumski mak čuvala američka vojska, koja je navodno prisutna kako bi se borila u tekućem ratu protiv terorizma.

Nakon dubljeg razmatranja ove poslednje tačke, neophodno je pozabaviti se aktuelnim događajima. Konkretno, američkim vojnim brodovima koji su već prisutni u Južnom i Istočnom kineskom moru, usred visokih tenzija sa Severnom Korejom.

Testiranje balističkih i drugih raketa Pjongjanga se smatralo ugrožavanjem nacionalne bezbednosti Južne Koreje, gde je američki sistem raktene odbrane usmeren na Sever još dodatno pojačao neprijateljstvo na poluostrvu i u regionu.

Kim In Rjong, zamenik ambasadora Severne Koreje u UN, upozorio je u ponedeljak da su SAD “stvorile opasnu situaciju u kojoj bi termonuklearni rat mogao izbiti u svakom trenutku“ – dodajući da je Pjongjang “spremna da odgovori svaki vid rata koji SAD žele“.

Nema sumnje da će se uskoro utvrditi da li taj rat uključuje planove za američku uzurpaciju severnokorejskih useva opijumskog maka.

Webtribune.rs