Božićno čudo u Srbiji: Dobrivoje fotografisao dvorište, kada je pogledao u sliku SLEDIO se zbog JEZIVOG PRIZORA (VIDEO)

Dobrivoje Nikolić Jaša, toplički taksista iz Male Draguše kod Blaca, verovatno ni dan-danas ne može da objasni ono što mu se dogodilo pre godinu dana kada je uoči Božića, tačnije 4. januara, hteo da fotografiše svoje dvorište pod snegom. 

Želevši da zabeleži taj prizor, Jaša je uzeo svoj mobilni telefon i slikao dvorište ispred kuće, u kom se malo napred nalazi bela kapija, zatim jedna velika čistina, seoski put i preko puta samo komšijske kuće. Ništa neobično za blačko selo...

Ali kada je pogledao fotografiju, kaže, zaprepastio se. 

- Ne umem to da objasnim, pojavilo se nešto čega nema, a prema mom mišljenju to je neki manastir. Ne mogu da kažem kako se tu stvorio, samo znam da tu ne postoji ništa  - veli Jaša čudeći se i dodajući da je tu sliku slikao bez blica jer se na prethodnoj s blicem video samo blesak.

- Nisam mogao da se setim da li mi je te večeri u sobi bilo upaljeno svetlo ili ne, pa sam sledećih nekoliko puta slikao i sa svetlom i bez njega, ali se ovako nešto više nikada nije ponovilo. 

Jaša je slike pokazao i komšijama od kojih je, opet, svako imao svoje mišljenje. Neki su tvrdili da je nekada na tom mestu bila svetinja na šta Jaša kaže da mu to nije poznato, a drugi opet da bi tu tek mogla jednog dana da bude i da se to Jaši ukazalo. Razgovarao je i sa sveštenicima a oni su mu rekli da je to Božji znak, jer nam se On obraća na različite načine. 

Neki su mu rekli da mu se na slici ukazao baš Ostrog, a jedna žena, kaže Raša, veruje da je to baš manastir Đunis. On kaže i da mu ovo sa slikom nije jedino neobjašnjivo što mu se dešavalo. Baš na Badnji dan, uoči Božića 2013, u njegovom dvorištu, ispod prozora, procvetala je ruža, kad joj nikako nije vreme. Jaša je i to zabeležio - ima fotografiju rascvetane ruže a oko nje badnjak?!  

Jaša još kao dete pamti, kako kaže, buđavih pet dinara.

- Mi smo bili jako siromašna porodica... Bio sam mali... ne znam ni da li sam bio u osnovnoj školi... Otac je išao u nadnicu, išao je da vezuje džakove na kombajnu, negde gore u Vojvodini, u Pančevu... Pamtim, vratio se iz vrše 2. avgusta, na Svetog Iliju. Taj datum baš pamtim jer naša crkva slavi Svetog Iliju pa smo majka, sestra i ja išli na sabor. Kad smo se vratili kući, otac je bio tu i doneo je neki stari bačeni, pocepani novčanik, koji je našao tamo negde po njivama. U njemu nije bilo ničeg vrednog samo neki beznačajni metalni novac. Tada nije bilo puno igračaka, pa smo se sestra i ja igrali s njim, čak smo ga i šutirali po dvorištu, a događaj koji želim da ispričam desio se tačno 17 dana kasnije, 19. avgusta na veliki praznik Preobraženje.   - Kako je moja majka rodom iz Kalutre, tu jednog sela kod nas, koje slavi Preobraženje, trebalo je da idemo na taj sabor, ali pre toga smo brali jednu žutu džanariku, koja je stajala tu nasred dvorišta... i ponovo smo u kući bez dinara... I tako moja majka, onako iz jada, muke i očaja, zavapi: Božeee, daj mi 5 buđavih dinara da imam da zapalim sveću u crkvi...  

Na to joj moj otac kaže: E, moja Stojanka, nema to da ti se da nego mora da se zaradi, a ona njemu: Znam, nego mi tako lakše. I onda on u šali kaže: Ček, da vidim da u onom novčaniku možda nema pet buđavih dinara. Kad ga je otvorio, baš usred novčanika, koji se tu 17 dana vukao po dvorištu, našao je pet buđavih papirnih dinara?!

Jaša ni to ne može da objasni, a ni ovo mu nije jedina neobjašnjiva priča. Očigledno, iz nekog razloga mu se u životu dešavaju ovakve stvari. Kako? Zašto? Ne zna ni on sam...