TUĐMANOV SIN izneo dokaze koji menjaju istoriju

Mudžahedini su u BiH došli, prema dokumentima, u februaru 1992. godine, nakon čega je više od stotinu njih dobilo državljanstvo BiH i ove činjenice će biti teško osporiti, istakao je Miroslav Tuđman.

Govoreći o odnosu žrtva – dželat tokom rata u BiH, koje često ističe političko Sarajevo, kaže da je to i za mudžahedine bilo opravdanje zbog čega su došli tokom rata.

– Politika Alije Izetbegovića od samog početka bila je da je nad Bošnjacima izvršen genocid, odnosno da taj genocid traje od 1878. kada je Osmansko carstvo bilo prisiljeno da napusti BiH i ta teza je građena na žrtvi. Reč genocid se koristi već u izveštaju Sefera Halilovića i Patriotske lige u februaru 1992. godine i on naznačava kakav će biti karakter rata. On govori da je genocidan jer je usmeren protiv muslimana, odnosno muslimanskog naroda. Da je cilj zatrti, odnosno uništiti muslimanski narod – ističe Miroslav Tuđman.

On kaže da je tezu o Bošnjacima kao žrtvama Alija Izetbegović ponovio i u aprilu 1993. godine kada je najavio da će se u Srebrenici dogoditi najveći genocid od Drugog svetskog rata na osnovu čega je Savet bezbjednosti tu zonu stavio pod zaštitu UN.

– Posledica toga je bila da je Savet bezbednosti doneo odluku o zaštićenim zonama, a onda je Izetbegović, smatrajući da će UN štiti Srebrenicu, 7.500 pripadnika Armije BiH prebacio iz Srebrenice u srednju Bosnu, kako bi je očistio od Hrvata – kaže Tuđman.

Govoreći o mirovnim planovima za BiH, Tuđman smatra da je Kutiljerov plan, koji je predviđao organizaciju po kantonima, bio dobro rešenje, jer bi drugačije odredio karakter rata u BiH i verovatno bi broj žrtava i razaranja bio mnogo manji.

Miroslav Tuđman podseća da je taj plan podržalo i tadašnje političko vođstva Republike Srpske, smatrajući ga dobrom osnovom za razgovore.