TITO JE OVOJ ŽENI APSOLUTNO VEROVAO: Broz je partijsko blago skrivao kod jedne Zagrepčanke!

Krista Đorđević rođena je u Zagrebu uglednoj i bogatoj porodici Šumanović 1892. godine.

Njen otac Saša Šumanović bio je doktor pravnih nauka i visoki funkcioner tadašnjih hrvatskih vlast. Međutim, Krista će ga, nadmašiti po slavi. Posle završetka Prvog svetskog rata udala se za lekara Đuricu Đorđevića. 

Po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca preselili u Beograd gde je njen suprug 1920. godine osnovao Medicinski fakultet. Zbog svog obrazovanja i poznavanja nekoliko svetskih jezika, postala dvorska dama kraljice Marije Karađorđević. Tokom dvadesetih i tridesetih godina pomagala je siromašnim studentima, a posebno posle smrti supruga 1936. godine.

Krista osniva umetnički paviljon Cvijete Zuzorić u Beogradu koji i danas služi kao centar umetničkih udruženja Srbije. Upravo zbog svog dobrotvornog rada ostvarila je dobre odnose s mladim komunistima i funkcionerima tada zabranjene Komunističke partije Jugoslavije. Posebno se isticalo njeno prijateljstvo sa Ivom Lolom Ribarom.

Priča se da je u njenom stanu u Beogradu boravio čak i Josip Broz Tito, ali ona nije znala ko je on sve dok ga 1942. godine nije videla na jednom plakatu. Đorđevićeva je dušom i telom bila uz komuniste i izlagala se ogromnom riziku kada je, na primer, nosila novac i partijske pamflete u Pariz 1940. godine.

Krajem februara 1941. godine Tito koji je imao neograničeno poverenje u Kristu, predao joj veću količinu zlatnika na čuvanje. Zlatnike je, navodno, dobio od Kominterne za finansiranje Partije. Kuća joj je uništena u nacističkom bombardiranju Beograda, tada je uništena kompletna komunistička radijska oprema, a i pomenuti zlatnici. Posle rata Krista je platila iskopavanje kuće i pronađen je deo zlatnika koji su se rastopili i pretvorili u veliki grumen. Pala je u četničko zarobljeništvo, ali je intervencijom jugoslavenske vlade u egzilu spašena sigurne smrti. Sredinom 1944. godine, pred sam kraj rata, prebačena je na oslobođenu teritoriju odakle je avionom prebačena u Bari na oporavak. Nekoliko meseci kasnije vratila se u oslobođeni Beograd, gde je ubrzo izabrana za prvu predsednicu Antifašističke fronte žena Srbije.

Odmah posle rata postavljena je za jugoslavensku predstavnicu u novoosnovanoj Organizaciji ujedinjenih nacija. Umrla je 18. jula 1981. godine. Pisac Dobrica Ćosić,  u poglavlju knjige "Prijatelji", napisao je o Kristi: "u ratu ilegalska i partizanska saradnica, u miru pomajka, a svagda Gospođa".

express.hr