STAVE ŽENE ZA SVETOG NIKOLU KUPUS I PRELIJU GA ULJEM I BELIM LUKOM: Baka Mika (87) priča kako se nekad postilo i slavio Nikoljdan! Lako vam je danas ima svega...

Stave žene za Svetog Nikolu kupus, koji preliju uljem i belim lukom, pitu i neke posne duguljaste makarone. I opet se slavilo tri dana, kao i danas, uz pesmu i veselje, seća se Mika Drobnjak (87)...

U današnje vreme lako je obezbediti posna jela, jer je sve dostupno, ali ranije to nije tako bilo.

Nekadašnje seoske porodice bile su veoma pobožne i imale mnogo članova, te je i sam post predstavljao pravo preživljavanje.

Osnovna hrana za vreme posta bio je kukuruzni hleb sa dodatkom sirćeta, koje se

dobijalo iz čibre prilikom pečenja rakije, piše Agroklub.

O tome kako se nekada postilo za vreme Božićnog posta priča starica Mika Drobnjak (87) iz Rudog. 

"Osnovna hrana za vreme posta, kad čuvamo ovce, bio je komad kukuruze i sirće. Ipak, sirće nisu imala sva domaćinstva, već samo ona malo imućnija, od kojih smo uzimali u kantici, sipali u flašicu i sa tim izlazili na pašnjake da čuvamo stoku", objašnjava baka Mika, dok sedi pored peći i prede vunu.

Ona dodaje da se tako nekada živelo i da su porodice bile mnogo srećnije i zadovoljnije nego danas.

Na posnoj trpezi važna namirnica bio je i rasol od kiselog kupusa koji se "posuđivao" od domaćinstava koji su ga na vreme stavljala u drvene kace.

"Sjećam se strica Miloša, koji je u našem selu uvek prvi imao rasol. Ponesem u kantici vode da on dospe u bure da mu ne bi ostao suv kupus, a naspem kanticu rasola. Majka pripremi puru, koju prelije rasolom i sva porodica večera", priča ova zanimljiva i vedra žena.

Kako se slavio Sveti Nikola?

Mika Drobnjak kroz smeh posebno ističe kako se nekad slavio Nikoljdan: "Nije bilo Bog zna šta. Stave žene za Svetog Nikolu kupus, koji preliju uljem i belim lukom, pitu i neke posne duguljaste makarone. I opet se slavilo tri dana, kao i danas, uz pesmu i veselje".

Odmašćivanje posuđa pred post

Poseban čin za vreme posta bilo je odmašćivanje posuđa, koje se vršilo na praznik Poklade, 27. novembra. Domaćice su u veliki kazan pun vrele vode stavljale posuđe u kojima su se jela spremala na svinjskoj masti, a onda dodavale lug (pepeo), koji je kao baza sto odsto čistio masnoću. Tako bi se posuđe i pribor za jelo, među kojima su bile i drvene kašike i zemljane činije i lonci, u potpunosti očistili i kao takvi koristili za vreme posta.

Starica iz Rudog se seća detinjstva i toga kako su se kao deca okupljali oko ognjišta i jeli uštipke koje je majka uvek spremala na Poklade: "To je za nas bila prava poslastica, s obzirom na jednoličnu hranu koju smo jeli svaki dan. Majka bi u velikoj šerpi pravila uštipke i nije nam dala da ih jedemo dok se ne završi prva tura pečenja, jer je verovala da joj sledeći neće narasti, a mi smo kao ptići oko majke nestrpljivo čekali da nam da po jedan još vruć i svež uštipak".

Omladina je pevala i u oskudna vremena

Bez obzira na težak život tadašnjih seljaka i omladine, skromna jela i oskudnu odeću, momci i devojke nikad nisu bili bez pesme, posebno kad su se čuvale ovce.

"Još mi u ušima zvone reči pesme koje sam ja sa drugaricama pevala, čekajući da nam momci dođu na livadu. Sećam se reči: 'Dođi dragi ukraj do livada, da me ljubiš dok sam jošte mlada'. Iako sam stara, raspoloženje za seljačkom pesmom me i dalje drži, pa tako i dan danas zapevam sa svojom snajom Verom", završava svoju priču ova Ruđanka.

Dani Božićnog posta završavaju se na Badnji dan nakon dolaska položajnika ili polaznika, kad sva čeljad sednu za svečanu trpezu i omrse se parčetom srca iz ispečenog jagnjeta ili praseta.