SRBIN U ŠVEDSKOJ: Uprkos visokoj poziciji ovde mi je standard manji nego u Srbiji ALI SE NEĆU VRATITI ZBOG …

Ratko je ekonomista iz Beograda, koji je početkom decenije otišao u Švedsku, jer je odlučio da ne želi da podiže porodicu u Srbiji.​​​​​​​

Vrata su mu se otvorila jer je bio uspešan na menadžerskoj poziciji u jednoj velikoj internacionalnoj IT kompaniji, ali ističe da bi u zemlji u kojoj sada živi i bez funkcije i struke mogao da živi normalno sa suprugom i detetom.

“Uslovi za život su odlični i porodice ovde žive pristojno sa dva minimalca”, kaže Ratko.

Kako kaže, važno je što “nema kompleksa” i što je svako zanimanje cenjeno, jer su svi svesni da su sva radna mesta potrebna da bi društvo funkcionisalo. Iako su Šveđani, kako kaže, dobri i pomalo naivni, to naravno ne znači da je sve idealno.

“Ljudi isti kao i svuda, ima svega, ali generalno su promišljeniji i ‘funkcionalniji’, ne lete kao muve bez glave. Vole zdrav život, sport i prirodu i putovanja, sve ostalo, samo da je funkcionalno. Nisu opterećeni materijalnim niti društvenim statusima”, kaže on.

Navodi i da tolerancija ima i svoju cenu i da takvo društvo počinje da ima probleme sa talasom migranata.

Takva otvorenost društva je njemu pomogla da stvori novi život hiljadama kilometara od Srbije, u Stokholmu.

“Za sve postoji mnoštvo informacija na internetu, nema posebnih saveta za uklapanje, samo budeš normalan i pošten i sve će biti okej. Imamo prava kao svi švedski državljani, samo nemamo pravo glasa. Državljanstvo se dobija nakon pet godina boravka”, kaže on.

Pozicija uspešnog menadžera sa sobom nosi dobru platu, ali je, za razliku od Srbije, sve mnogo balansiranije.

“Plata je korektna, ali nije pet ili šest puta veća od proseka, kao u Srbiji, već dva do tri puta. Sa moje pozicije je napredovanje moguće samo kada šef ode pa se dobije njegovo mesto, a beneficije su vrlo dobre, uključuju i najbolji paket za penzije”, kaže on.

Prekovremeni rad se ne plaća, ali se umesto toga dobija pet dana više godišnjeg odmora (ukupno 30), a radni uslovi su, kaže, “shodni švedskom zakonu”.

“Ne postoji nikakva razlika u odnosu poslodavca prema meni i prema državljanima Švedske. Radna nedelja je 40 sati, a plata je dovoljno dobra da bismo mogli da živimo dobro za ovdašnje uslove, čak i da sam jedini zaposleni u domaćinstvu. Ne moramo da ‘gledamo svaki dinar’ i možemo sebi da priuštimo i fine odmore”, kaže on.

Što se “švedskog standarda tiče”, navodi da su cene hrane približne, ali da je kvalitet drastično bolji u Švedskoj.

Zdravstvena zaštita za decu je besplatna za decu do 18 godine, a plaćaju se participacije od desetak-dvadesetak evra, a ako se u kalendarskoj godini plati 120 evra, sve preko toga je besplatno.

“Taj iznos je maksimum koji možeš da potrošiš na lečenje, bez obzira na stvarni trošak koji pokriva zdravstveno osiguranje, jedino se ne podrazumeva estetska hirurgija”, kaže on.

Školovanje je besplatno, a dopunski boravak se plaća 60 evra, dok je vrtić mesečno 70 evra, što je za oko dve i po hiljade dinara skuplje od onoga što roditelji u Srbiji plaćaju nakon subvencije.

Stanarina je naravno neuporedivo skuplja, ali se kreće između četvrtine i polovine mesečnih primanja, u zavisnosti od visine istih. Kako kaže, on je kupio stan na kredit i svi troškovi mesečno iznose 1.200 evra.

“Porezi su veliki, progresivni su i moj je oko 40 odsto plate, a olakšica je što trećina svih kamata koje plaćaš za kredite za stan, kola ili keš bude posle vraćen kroz povrat poreza na godišnjem obračunu”, kaže on.

Za kraj, kaže da mu je standard u Švedskoj, uprkos poziciji, niži od onoga što je imao u Srbiji, ali da nijednog trenutka nije zalažio što je otišao.

“Kada smo počeli da planiramo porodicu, shvatio sam da ne želim da moja deca odrastaju u Srbiji. Mi ovde živimo pristojno, naravno da smo došli ovde i nismo imali nikoga, ali dete nam odrasta u sigurnom, zdravom društvu u dobrog čoveka. Ovde nema kombinacija i sličnog, prosto, ovde to ne funckcioniše tako”, kaže on.