Srbi sanjaju o Nemačkoj i Švajcarskoj, a evo gde završe

Građani Srbije najviše žele da rade u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Međutim, podaci pokazuju da na kraju većina onih koji odlaze iz zemlje u potrazi za poslom, radno mesto nađe u Slovačkoj, Češkoj i Rusiji.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u okviru koje radi sedam Migracionih servisnih centara (MSC) u Srbiji, u prošloj godini se 1. 122 građana prijavilo kako bi otišli na rad u inostranstvo, što je smanjenje u odnosu na 2016. godinu za 1,9 procenata. 

Rukovodilac Grupe za upravne i upravno-nadzorne poslove u Ministarstvu za rad Sanja Gavranović kaže da, od onih koji su se javili Migracionim centrima, najviše njih želi u Nemačku, Austriju i Švajcarsku, a zatim Švedsku, Norvešku i Kanadu. 

"U 2017. godini je preko agencija koje imaju dozvolu za rad otišlo oko 5.600 građana na rad u inostranstvo, najčesće u Rusiju, Češku, Slovačcku, Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju, a jedan deo na Maltu i u Nemačku", navodi Gavranovićeva za Tanjug. 

Muškarci i dalje najviše žele da odu na rad van zemlje (66 procenata), a iako je među onima koji žele da odu najviše nezaposlenih (76,1) i oni sa radnim mestom traže "dodatak" na platu ili novi posao (22,5 procenata traži posao u drugoj zemlji kao i 1,4 odsto studenata). 

Podaci kažu da je najviše onih sa srednjom školom među potencijalnim radnim migrantima, a nakon njih slede građani sa završenim osnovnim studijama i visokom školom. 

Najviše nade za poslom van Srbije polažu medicinari, medicinske sestre i tehničari, vozači, kuvari i gerontodomaćice, ali i oni sa višom i visokom školom, opet medicinari, odnosno doktori medicine, stomatolozi, a slede ekonomisti, arhitekte i fizioterapeuti. 

Tradicionalno, zaposlenje van Srbije traže i električari, konobari, prodavci, dizajneri, veterinarski tehničari, automehaničari ali ipak u znatno manjem broju, pokazuju podaci. 

Inače, Srbija ima potpisane bilateralne sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 28 država, a sporazume o privremenom zapošljavanju radnika migranata sa Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom i Slovačkom, a od prošle nedelje i sa Slovenijom. 

Ti sporazumi, kaže Gavranović, predstavljaju garanciju našim građanima koji odlaze na rad u inostranstvo da u zemljama u kojima rade imaju pravo na jednaku platu i uslove na radu kao i stanovnici tih država. 

"U potpunosti su izjednačeni sa, na primer, državljanima Slovenije u pogledu uslova rada i zarade pred organima te države", kaže Gavranović. 

Ove godine zaključen je i Memorandum o saradnji u oblasti zapošljavanja između srpskog Ministarstva za rad i Ministarstva za nacionalnu ekonomiju Mađarske, a u toku su pregovori za potpisivanje bilateralnih sporazuma o privremenom zapošljavanju sa Katarom, Maltom i Ruskom Federacijom nakon čega će naši radnici u tim zemljama morati da dobijaju istu platu kao i državljani tih zemalja na istim radnim mestima. 

Kada je reč o starosnoj strukturi, zvanična statistika MSC kaže da najviše žele da odu oni koji imaju između 31 i 50 godina (593 od 1. 122 građana), slede mlađi, od 26 do 30 godina (168), ispod 25 godina njih 129 se javilo u MSC, dok je u prošloj godini 134 građana starijih od 50 godina reklo da želi da posao nađe izvan naše zemlje. 

Međutim, kako građani ipak najčešće idu na svoju ruku, ne zna se tačan broj onih koji odlaze na rad ili trajnu sreću traže van Srbije. 

Trenutno u Srbiji ima 109 privatnih agencija koje imaju važeću dozvolu za rad resornog ministarstva i koje pronalaze posao našim građanima u inostranstvu, a inspekcije su stavile pod ključ pet ovakvih agencija ove i tokom prošle godine. 

U periodu letnje sezone uvek se povećava i broj odlazaka na rad na sezonske poslove, najviše u Hrvatsku i Crnu Goru, a iz Ministarstva upozoravaju da su povećali kontrolu agencija koje upućuju radnike iz Srbije na rad u druge zemlje.