RODITELJI JE ZBOG TRUDNOĆE SMESTILI U MENTALNU USTANOVU: Bila sam okružena ljudima sa psihičkim problemima, a evo kako se završila agonija!

Kada je Džuli zatrudnela, u 19. godini, u 20. veku nije mnogo znala ni o čemu. U najmanju ruku, nije očekivala da će je roditelji smestiti u psihijatrijsku ustanovu kao kaznu za javno blaćenje njihovog porodičnog imena.

Ipak, njoj se to dogodilo, a decenijama kasnije ona je napisala knjigu posvećenu paklu kroz koji prošla zarad ljubavi, sramoti od koje niko nije želeo da je zaštiti.

I jednom hrabrom muškarcu.

Mlada Džuli je zatrudnela sa svojim tadašnjim dečkom Frenkom za koga je kasnije saznala da je oženjen.

Pošto prekid trudnoće za nju nije dolazio u obzir, a i u to vreme bio je nelegalan, roditelji su odlučili da je poštede "sramote" i smeste u mentalnu u stanovu.

"Sedela sam u nekoj hladnoj čekaonici, zeleni zidovi oko mene, ljudi koji stalno nešto pričaju. A ja sam bila već na pragu trećeg meseca trudnoće.

Bilo je strašno", priseća se dana kada je primljena u ustanovu.

Provela je sedam meseci okružena ljudima sa psihičkim problemima, sve dok 19. aprila 1964. godine nije rodila svoju prvu ćerku.

"Roditi dete van braka je u to vreme bilo nezamislivo.

Dobila sam ćerku, Ejmi i dala sam je odmah po rođenju na usvajanje. Želela sam da ima dom, da bude mažena i pažena, a ja to nisam mogla da joj pružim u tom trenutku.

Posle porođaja, vratila sam se kući svojim roditeljima na kratko. Bila sam tužna, slomljena. Tako mlada, a već sa srušenim snovima o savršenom porodičnom životu", ispričala je Džuli.

Njeni roditelji čuvali su tajnu pred svima, a ona se zapravo tek vratila sa izvesnog putovanja. Frenk i Džuli su se, ipak, venčali 1965. godine jer je on odmah podneo papire za razvod čim je Džuli hospitalizovana.

U braku su dobili još dvoje dece, dva sina.

Ali, od 1964. godine slavili su svaki 19. april kao Ejmin rođendan.

A onda su saznali da je njihova Ejmi zapravo Kejtlin Meri Visler. Nekada devojčica, a tada žena rasla je u najboljoj porodici, sve do šeste godine.

Ispričala je da je posle smrti majke imala problema sa maćehom, a već sa 12 godina saznala je da je usvojena.

Usledile su teške godine, ali tek kada je i ona dobila svoju decu, kada su se njene ćerke raspitivale za baku odlučila je da potraži biološke roditelje.

Kejtlin je tako uspela da nađe svoje roditelje i poslala im je pismo. Bilo je potrebno 44 godine da se porodica opet nađe na okupu.

Kurir.rs/Super žena, Foto: Profimedia

Saobraćajac piše kaznu vozaču. - Nemoj to da radiš, znam načelnika - reče vozač i okrenu broj, ali je načelnik nedostupan. - I šta ćemo sad? Iskoristio si pomoć prijatelja, publike nema, znači ostaje nam pola-pola.

Ostavi ko grom trag na srcu mom, u duši, tu na dnu, nacrtaj tattoo, ovde, baš i sad osetimo glad, tako snažnu glad za životom, jer već novi dan ima drugi plan, neki drugi plan o tom potom.