"Rešili su slučaj za dva dana, tek kad se moj sin ubio"

O slučaju fudbalera iz Kraljeva Dragana Miloševića izveštavali su mnogi mediji. Mnogi su za smrt optužili tužilaštvo. Roditelji: Naše dete je ubila država.

21. novembra 2013. godine mladi fudbaler kraljevačke Sloge Dragan Milošević je otišao u kladionicu Olimp. Tamo je zlostavljan i prebijen naočigled veće grupe ljudi koja je nemo posmatrala mučenje.

Više od dve godine nakon prebijanja pojavio se snimak sa sigurnosnih kamera. 

Dve godine i osam meseci trebalo je tužilaštvu u Kraljevu da podigne optužni predlog protiv osimnjičenih nasilnika. Za sve to vreme oni su bili slobodni. Dragan je po svedočenju svoje majke imao noćne more od prebijanja. Sve više se povlačio u sebe i ćutao. Počeo je da se leči kod psihijatra i u zemlji i inostranstvu, jer nije mogao da izađe na kraj sa traumom i strahom od napadača. Prestao je da ide u školu i prestao je da igra fudbal. 

Posle skoro tri godine održano je prvo ročište koga se Dragan izuzetno plašio, jer je trebalo da se suoči u malom prostoru sa onima koji su ga prebili. Molio je i majku i advokata da ne ide na ročište, da ih ne gone sudski, jer se boji šta će biti posle. 

31 mesec nakon prebijanja održano je ročište na kome su se pojavili Dragan i osumnjičeni. Nepunih mesec dana nakon suočavanja, Dragan se obesio. Imao je 22 godine. 

Roditelji za njegovu smrt krive državu jer nije na vreme završila istražne radnje, podigla optužni predlog i završila slučaj. 

Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić kaže da se slabost pravosudnog sistema ogleda u ovom slučaju. Ipak, zamenica javnog tužioca koja je zadužena za slučaj Dragana Miloševića je u vreme kada je radila taj slučaj, imala u istom momentu 900 predmeta.

Ipak, Dragana Jovićević kaže da nju apsolutno ne interesuje koliko je slučajeva imala zamenica tužioca, već samo kako je radila na slučaju njenog sina. Nju samo zanima šta je konkretno urađeno na jednom slučaju - slučaju njenog sina. Ona veruje da ni policija niti pravosuđe nisu ništa uradili i da je to realnost. 

Draganova advokatica Božidarka Stojaković molila je da se ubrza suđenje, jer je Dragan bio u lošem psihičkom stanju. Išao je intenzivno kod psihijatra, bio je napet, nije spavao, ćutao je, nije hteo ništa da radi. Bojao se napadača. Sud je, kaže majka, tek kada se njen sin ubio, rešio slučaj za dva dana. 

Dragan se ubio nekoliko dana posle prvog glavnog pretresa. Nije ostavio ni oproštajno pismo. 

Deset dana posle Draganovog samoubistva Apelacioni javni tužilac u Kragujevcu Milijana Dončić imenovala je radnu grupu koja je obavila vanrednu kontrolu rada Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu na predmetu Dragana Miloševića. 

Komisija je konstatovala da su urađene sve neophodne i zakonom propisane radnje od podizanja krivične prijave neposredno posle incidenta, da su dostavljeni svi medicinski nalazi oštećenog, da su izdate naredbe za saslušanje oslumnjičenih, da su oni uzeli advokate, da su ročišta odlagana nekoliko puta, zbog sprečenosti branilaca da dođu, ili zbog nedostatka dokaza da su osumnjičeni primili poziv za saslušanje, kao i zbog nedolaska samog oštećenog. 

Takođe, proces je odlagan i zbog vraćanja spisa na dodatno veštačenje, ili da bi se obavile već zakazane dokazne radnje. Radna grupa je konstatovala i da u nekoliko navrata Dragan Milošević, kao i svedoci, nisu uredno pozvani da svedoče, zbog čega su saslušanja odlagana. 

Zbog svega toga, radna grupa je naložila postupajućem prvostepenom tužiocu da se angažuje da se u što skorijem roku okonča prvostepeni postupak i zaključi pretres pred osnovnim sudom u Kraljevu. 

Na ročištu, zakazanom nekoliko dana po Draganovom samoubistvu, majka se srela sa njegovim napadačima. Kaže da su oni, u maloj sudnici, bili veoma bučni, bahati, kao da oni imaju kontrolu. 

Kaže i da su nju i njenu sestru, posle suđenja, napali u holu suda. Policija je, tek posle dva meseca, poslala da da izjavu tim povodom.

Majka je organizovala proteste u Kraljevu, kojima su se pridružili Draganovi prijatelji. Želela je, kaže, da da signal drugim roditeljima, da obrate pažnju šta se dešava u njihovom gradu, da čuvaju svoju decu. 

Mediji su tada počeli da se interesuju za ovaj slučaj. Počeli su da pišu o tome, iznosili su mnogo podataka, neki su bili i neprovereni. 

Zato je samo Apelaciono tužilaštvo u Kragujevcu, pod pritiskom javnosti, odlučilo da izda saopštenje, kako bi objasnilo kako njihova istraga i sudski proces, nemaju veze sa Draganovim samoubistvom. 

Ujedno su ukazali medijima da bi bilo kakvo nedovoljno provereno iznošenje podataka iz predmeta - moglo da utiče na ishod postupka. 

U slučaju Dragana Miloševića je 28. jula, dva meseca posle samoubistva, doneta prvostepena presuda, po kojoj su dvojica okrivljenih proglašeni krivim što su 21. novembra 2013. godine, svesni svojih postupaka i dela, kao i toga da je njihovo delo zabranjeno, teže remetili javni red i mir i izvršili nasilje nad licem kojem su naneli lake telesne povrede i to u prisustvu više lica. 

U presudi je detaljno opisano delo koje su saizvršili, a navedene su i sve verbalne pretnje po život upućene Draganu Miloševiću. Detaljno su opisani i svi napadi nožem na oštećenog I povrede koje su mu nanete. Sud ih je proglasio krivim za krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu i osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, uz uverenje da su dovoljne da se prema njima postigne da ubuduće ne čine krivična dela. 

Tužilaštvo je uložilo žalbu na odluku o kazni i trenutno se čeka da Apelacioni sud ili potvrdi tu kaznu ili predmet vrati na ponovno suđenje. Majka se nada drugoj mogućnosti. 

Ekipa Život priča je, u pokušaju da sazna zašto je bilo potrebno dve godine i osam meseci da se podigne optužni predlog, zašto ceo proces toliko traje, razgovarala sa velikim brojem tužilaca. 

Oni su saznali za velike problem u njihovom radu, prouzrokovanim pre svega novim Zakonikom o krivičnom postupku, koji je počeo delom da se primenjuje 2011, a u potpunosti 2013. godine, koji je doneo zabunu u radu i gomilanje predmeta.

Novi zakonik je uveo tužilačku istragu umesto dotadašnje sudijske, tužiocima se konstantno povećava broj zaostalih predmeta, a Srbija sada ima manje tužilaca nego 2013. godine pre nego što je počeo da se primenjuje novi zakon. Konkretno, sada sudija koji postupa samo u jednoj fazi postupka ima u proseku 90 do 100 predmeta, dok tužioci imaju u proseku 1100 do 1300 predmeta. 

Konkretno tužiteljka koja je postupala u predmetu Dragana Miloševoća iz Kraljeva je u momentu kada je dobila da radi taj slučaj imala više od 900 predmeta za 2014. godinu. 

Novim Zakonikom je jednostavno preseljena nadležnost sa sudija na tužioce bez zapošljavanja novih ljudi i uz dalju zabranu zapošljavanja. Državno veće tužilaca je sačinilo izveštaj u kome se između ostalog naglašava da volontera ima skoro koliko i saradnika i da zbog zabrane zapošljavanja praktično ceo tužilački sistem zavisi od volontera. 

Tužioci sa kojima su razgovarali su takođe rekli da je novi zakonik koji je direktno doveo do nagomilavanja predmeta i tehnički i koncepcijski loš, da nije prilagođen našoj pravnoj praksi, jer po novom zakoniku sud vise ne utvrđuje istinu, već utvrđuje snagu argumenata. 

Tužioci mole kolege iz susednih kancelarija da im “ pozajme zapisničara” koji po zakonu mora biti prisutan pri sprovođenju istrage i da zbog nedostatka ljudi tempo zakazivanja tužilačke istrage diktira broj zapisničara. 

Tužilaštvo je, kaže za Život priča poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić, ostavljeno na cedilu - kao da je država digla ruke od tužilaštva. Država je, kaže Ilić, pomalo neoprezno ušla u reformu krivično procesnog zakonodavstva i vruć krompir je prebačen na Tužilaštvo. Rezultat toga je da su tužilaštva pretrpana predmetima, što utiče na kvalitet i brzinu postupanja. 

Iako su ovo činjenice, Dragana Jovićević kaže da se nje to i dalje ne tiče, da je jasno da se u ovoj državi onda nikada ništa neće rešiti. Ona se oseća bespomoćno, jer država je ta koja treba da sve dovede u red. Na osnovu svog primera, Dragana ne veruje da će doći do ikakvog pomaka. 

Ipak, svoju priču je ispričala, jer veruje da građani imaju moć da nešto promene, da zaštite svoju decu. 

Država ne sme da zatvara oči ni pred kakvim problemima i mora da štiti građane. Mada, kaže da je ogorčena na državu i da misli da će napustiti Srbiju, jer joj je nada da će nešto biti bolje – nestala.

Prva