Nemački vojnici traže odštetu zbog osiromašenog uranijuma na Balkanu

Bivši nemački vojnici podneli su zahtev za odštetu, i to zbog izlaganja osiromašenom uranijumu koji je korišćen tokom ratova na Balkanu i u Iraku, a frakcija partije Alternativa za Nemačku u Bundestagu je zatražila i mišljenje nemačke Vlade.

Portal „T-online“ navodi da je oko 220 vojnika zatražilo odštetu zbog izlaganja osiromašenom uranijumu, a ponovo su aktuelizovane rasprave na temu — koliko je pomenuta municija štetna za zdravlje, prenose banjalučke „Nezavisne“.

„Studije Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije za atomsku energiju negiraju da postoje bilo kakvi posebni rizici, dok Međunarodna organizacija lekara protiv atomskog oružja ističe da postoje nedorečenosti u objavljenim studijama, zbog čega pozivaju na preventivnu zabranu korišćenja ove municije, sve dok se pouzdano ne utvrde dugoročni efekti izlaganja“, piše portal.

Nemačka Vlada je u odgovoru 12. avgusta naglasila — da su svi ovi zahtevi odbijeni tokom proteklih godina jer nije dokazano da su nemački vojnici trpeli bilo kakve zdravstvene posledice zbog kontakta sa ovom municijom, koja je, pre svega, korišćena u protivtenkovskim avionskim bojevim zrnima, namenjenim za uništavanje oklopa.

„Rezultati studije uticaja osiromašenog uranijuma pokazuju da na mestima korišćenja ove municije ne postoji gotovo nikakav rizik od radijacije i da toksikološki rizici mogu nastati samo pod vanrednim okolnostima, ali se do ovog trenutka nigde nisu iskazali“, naglašeno je u dopisu, koji je objavljen na zvaničnoj internet prezentaciji nemačke Vlade.

Austrijska armija takođe je na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji objavila studiju o dejstvu osiromašenog uranijuma.

„Može se zaključiti da isključivo direktno udisanje supstanci na ratnim područjima može predstavljati određenu opasnost po zdravlje ljudi“, naglasili su u studiji armije Austrije.

Kako kažu — opasnost može nastupiti zbog hemijskih, a ne radioaktivnih karakteristika ovog materijala, i to samo ako se u većim količinama unese u organizam putem nekog rastvora.

„Civilno stanovništvo, pripadnici humanitarnih organizacija i mirovne trupe teško da su udisali taj materijal u tim količinama. Ipak, dugoročniji direktan kontakt sa osiromašenim uranijumom, poput komadića municije — treba izbegavati“, upozoravaju Austrijanci na sajtu svoje armije.