Naučnici otkrili zašto Amiši žive 10 godina duže od proseka

Retka genetska mutacija otkrivena kod zajednice Amiša u SAD objašnjava njihovu dugovečnost i, prema rečima naučnika, otvara put za tretman degeneracije izazvane starenjem.

"To je prva ljudska genetska mutacija za koju je dokazano da ima mnogobrojne uticaje na biološke promene izazvane starenjem", rekao je profesor Daglas Von, predsednik medicinskog fakulteta Severozapadnog univerziteta u Čikagu. 

Istraživanje čiji rezultati su juče objavljeni u časopisu "Sajens advansis" (Science Advances) sprovedeno je na 177 Amiša starosti 18 do 85 godina u njihovoj zajednici u Bernu, u saveznoj državi Indijana. 

Pokazalo se da 43 osobe imaju mutaciju gena "serpin jedan" koji snažno smanjuje proizvodnju proteina PAI-1, te su boljeg zdravlja i žive najmanje 10 godina duže od ljudi koji nemaju tu mutaciju. Očekivani životni vek u SAD je 78,8 godina. 

Međunarodni naučni tim je ustanovio da je "metabolički profil" Amiša zdraviji i da su znatno manje podložni dijabetesu i kardiovaskularnim oboljenjima.

Takođe, otkriveno je da su "telomeri" njihovih antitela najmanje 10 odsto duži.

"Telomeri" su deo DNK koji se nalazi na kraju svakog hromozoma radi zaštite i koji se smanjuju svakom ćelijskom deobom, doprinoseći starenju. 

Amiši su zatvorena, veoma strogo disciplinovana hrišćanska zajednica poreklom iz Švajcarske. Grupno su u 18. veku emigrirali u Ameriku, gde se računa da ih ima 250.000, mahom u SAD.

Žive jednostavno, izoluju se od drugih, odevaju se krajnje skromno, mahom se bave proizvodnjom hrane koristeći drevne metode, te se ona smatra ekološkom i zdravom, i odbijaju savremenu tehniku i uređaje.