GMO izaziva tumore i menja gene! EVO ŠTA KAŽE O SRBIJ: ŠOK INTERVJU FRANCUSKOG PROFESORA

Čovek polako truje samog sebe i ukoliko ozbiljno ne obratimo pažnju na to šta jedemo i pijemo, čovečanstvo će se naći u ozbiljnom problemu.

Upozorava ovo jedan od najvećih svetskih boraca protiv genetski modifikovanih proizvoda i pesticida, francuski profesor molekularne biologije Žil Erik Seralini.

Prof. Seralini je u Parizu nedavno izveo zanimljiv eksperiment, tako što je prvi put dobrovoljnim učesnicima ispitivanja ponudio vina i vodu veštački zasićene pesticidima, na način kako se to radi u industrijskoj proizvodnji, a zatim im omogućio da ih uporede sa tim istim, ali biološki čistim tečnostima. Rezultat je bio krajnje zanimljiv, pišu Večernje novosti.

Seralini je tom prilikom predstavio i knjigu "Ukus pesticida u vinu" koju je napisao zajedno sa Žeromom Duzleom i u kojoj otkriva sve zablude u konzumiranju, Francuzima, ali i mnogim drugima, omiljenog pića.

Sve to se događalo u Sali industrijskih inovacija gde su svojevremeno svoja  otkrića predstavljali Pjer i Marija Kiri ili Luj Paster, što je eksperimentu dalo još više na simboličnom značaju. Ogled je, međutim, bio daleko iznad simbolike, jer je u pitanju zdravlje čitave planete.

Šta vam je pokazao ovaj nesvakidašnji eksperiment sa ljudskim "zamorčićima"?

Pre svega, uverili smo se da učesnici ovog projekta, što znači običan svet, mogu da razlikuju vino sa i bez pesticida, kao i da im se vino bez pesticida više sviđa. U velikom broju slučajeva, znali su da prepoznaju i pesticide u vodi.

Otkrili su, na primer, i da prisustvo pesticida teže utoljuje žeđ. U više od polovine slučajeva, u nešto manje od dvesta izvedenih testova, učesnici su uspeli da detektuju pesticide degustacijom, što znači da je čovek u stanju da ih sam otkrije i, ako želi, izbegne. Iz toga mnogo može da se nauči.

Jesu li pesticidi, zaista, stalno oko nas i da li nam konstantno uništavaju zdravlje?

Ima ih mnogo, ali nisu svugde prisutni. Nema ih, na primer, u biološki zdravo uzgajanim biljkama i proizvodima dobijenim od njih. Pogrešno je misliti da je sve zagađeno. Ali, tamo gde ih ima, svakako nam ugrožavaju život.

Kako prepoznati te proizvode?

Upravo vršeći ovakve opite, otkrivajući pesticide širokom auditorijumu, uspevamo da približimo opasnosti koje vrebaju iz hemijski tretiranih proizvoda.

U knjizi koju smo predstavili nalazi se i svojevrsni vodič kroz pesticide na osnovu kog možemo da se orijentišemo i saznamo više o tome na koji način utiču na naš život, kako ih prepoznati i, samim tim, kako ih izbeći.

Srbiji, koja je na putu ka EU, nameću se određene norme, poput fitosanitarnih pravila. Kako zaobići zamke u pregovaračkom procesu?

Malo-pomalo, EU je stvorila veoma visoke standarde, koje drugi pokušavaju da dostignu, uključujući i Kineze i Amerikance. Evropski standardi su među najboljima u svetu, iako mi Evropljani smatramo da mogu da budu još bolji.

Zbog svega toga, ne mislim da bi ove norme trebalo izbeći, već naprotiv, dostići ih. Pritom, treba tražiti pomoć od EU, da bi se to postpepeno postiglo, i tako sve više išlo ka kvalitetu.

Srbija je zatvorena za uvoz GMO, ali iz EU od nas traže da unesemo izmene u zakonodavstvo. Moramo li to?

Srbija može da uskladi svoje zakone sa evropskim standardima i da istovremeno zabrani uzgajanje GMO.

Evropska pravila omogućavaju da ovih organizama nema puno i da se pojavljuju u tragovima, ali ne i obavezu da ih ima po svaku cenu. Odlično je to što negujete zdrav uzgoj.

Srbija ima veoma dobar položaj u Evropi, kada je reč o poljoprivredi bez GMO. Tako ćete u EU ući sa vrlo kvalitetnim proizvodima.

To je vaša prednost. Potrebno je samo da se to naglasi u specifikacijama namirnica, jer je to najbolji način da se zna da one nisu kontaminirane.

Kako male zemlje i pojedinci mogu da se bore protiv moćnih industrijalaca i koncerna?

Tako što će uvek tražiti transparentnost njihove politike. Poslanike u Evropskom parlamentu i druge političke predstavnike stalno treba podsećati na to i tražiti od njih odgovor na pitanje kako je, na primer, moguće da budu dozvoljeni proizvodi kao što je glifosat herbicid "raundap" (Roundup).

Treba ih pitati koji su to testovi omogućili korišćenje ovog preparata, i tako će se otkriti prevare.

Kako same poljoprivrednike ubediti da od toga dignu ruke, kada ovako imaju veći prinos?

Proizvođači, pre svega, treba da neguju tradicionalne i tipične proizvode koji čine bogatstvo različitih kultura. U Srbiji je to veoma naznačeno.

Zemlje kao što je Srbija treba u svakom slučaju da održavaju svoju tradiciju, a ne da je gube. Što je više zdravih proizvoda, danas će se više i bolje izvoziti u celom svetu. A samim tim i zarada će biti veća.

Kako i koliko genetski modifikovane biljke utiču na čovekov organizam?

Genetske promene na biljkama se vrše pod izgovorom da bi se one učinile otpornijima, a tako se, u stvari, stvaraju "sunđeri" za herbicide.

Već decenijama smo okruženi lažnim reklamama, i sve što se radi, ide u smeru da biljke prime što više pesticida koji su, u principu, mutageni i probijaju se sve do jezgra ćelije, gde modifikuju naš DNK, čime izazivaju bolesti kao što su tumori ili hormonalni poremećaji.

Genetski modifikovani organizmi su puni pesticida i upravo to rade. Tako GMO direktno utiču na čovekov život.

Nedavno su naučnici objavili da je čovek dostigao maksimum rasta i dugovečnosti, koliko ono što jedemo i način na koji živimo tome doprinose?

Ne znamo koji su realni kapiciteti naših gena, jer još ne umemo sve da ih "pročitamo".

Biogenetika je u punom razvoju. Nemamo saznanja u kom pravcu će napredovati i šta će se sve novo otkriti.

Ali, ono što je sigurno, to je da industrijski proizvodi favorizuju hronične bolesti. Truju nas lagano svime što sadrže.

Šta vam je pokazalo dugo i dragoceno iskustvo u istraživanju pesticida i GMO? Hoćemo li se samouništiti?

Nisam prorok, ali sam svedok da trenutno postoje dve jake tendencije. Jedna vodi ka industrijalizaciji genetski modifikovanih organizama i pesticida, i služi se javnim novcem da bi se sve to omogućilo i odobrilo.

Druga sve više ide ka prirodnim i zdravim proizvodima, sa mnogo ukusa i bez toksičnih materija.

Ovu drugu tendenciju bi svakako trebalo još više naglasiti i intenzivirati. Ovu novu tendenciju, koja svakodnevno dobija na značaju, konzumenti sve više traže.

Novosti