DILEMA KOJA TRAJE OD 16. VEKA: Da li se jaja za VASKRS farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak?

Tradiciji kod Srba da se za Vaskrs farbana jaja pojavila se još u 16. veku. Međutim, postoji dilama oko toga da li jaja treba farbati na Veliki četvrtak ili Veliki petak.

Aantropolog Vesna Marjanović kaže da se jaja mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.

Poslednja, strasna nedelja, a posebno dani od Velikog četvrtka, sva je u znaku domaćinstva, pripremi ukusne hrane i farbanju vaskršnjih jaja.

U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki subotu, a da je Veliki petak dan kada ne treba ništa da se radi, i da se provede u molitvi.

Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku. Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4.veka nove ere.

Prvi pomen o bojenju jaja na teritoriji naše zelje potiče iz tridesetih godina 16.veka.

"U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim ima, i ovakva odredba: Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima… šarena jaja daju knizu…“

Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući, a ovo su neka od njih u zavisnoti gde se živi: – čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina) – krstaš (Peć) – strašnik (Prizren) – izmamak (okolina Leskovca) – čoban (Čajnič).

Čuvarkuća se čuva pored ikone do sledećeg Uskrsa. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

Opanak