Danas je Mala Gospojina: Šta se radi, a šta ne na crveno slovo 21. septembra!

Pošto je ovo praznik rađanja, majke provode praznik sa decom, izbegavajući sve teže poslove

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 21. septembra obeležavaju rođenje Presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina i mala Bogorodica.

Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.

Na ikoni se događaj rođenja Svete Djeve Marije predstavlja tako da majka Ana leži na postelji, novorođena Marija u kolevci, a okruženi su mnogim srodnicima.

Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu i njegovim precima, bila je od carskog roda Davidovog, a po majci i njenim precima, od roda prvosvešteničkog. Ana je kao starica rodila ćerku Mariju, po blagoslovu Božijem.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.

Ovako se pravilno slavi slava, prema tradiciji i običajima: Da ne navučete greh na kuću i ukućane!

Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom.

Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama.

Ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi.

U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar. Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu, s tim što vašar u Negotinu ima vrlo dugu tradiciju.

Kao i za sve velike praznike, u našem narodu se dosta običaja vezuje za praznik Male Gospojine.

Na primer, veruje se da kada je o prazniku vedro, da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni i zime, koja neće biti puno hladna.

Pošto je ovo praznik rađanja, majke provode praznik sa decom, izbegavajući sve teže poslove, kao i poslove koji se rade rukama, poput pletenja, šivenja...

Takođe, veruje se da na ovaj dan ne treba donositi važne odluke, a da započinjanje velikih poslova nikako ne dolazi u obzir.