BESCENJE U pojedinim mestima u Srbiji kuću od 100 kvadrata sa placom od skoro hektar možete kupiti za 4.000 EVRA

Srbija je postala zemlja praznih kuća u ruralnim sredinama, neverovatnih 200.000 domova na selu je prazno, a nove komšije ne mogu da se načude ako se slučajno neki mladi bračni par preseli iz grada u selo.

Dragan i Jelena Stanivuk, supružnici i kolege sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, otišli su pre dve godine da žive u Čerević. Kuću su dobili u projektu Vlade Vojvodine koja nudi bespovratne pare za domove mladih parova koji žele da žive na selu.

- Tu blagodat života na širokom prostoru, a ne u jednoj sobi, u stanu, odmah sam primetila kod svoje dvoje male dece. Ovde je svaki tren ugodniji, imamo svoju organsku bašticu, ne mislimo o gužvi u vrtiću, a doktora već lično poznajemo. Iako smo još vezani za grad zbog posla, napravili smo u Čereviću voćnjak i pčelinjak kako bismo pokušali sa nekim biznisom. Jedino sada ne možemo tek tako otići u bioskop ili na kafu sa drugarima - priča nam Jelena Stanivuk.

Kako dodaje, kada su se doselili, komšije su bile iznenađene, gledale su ih u čudu, ali su se za tri dana navikle na činjenicu da je neko iz grada došao da živi kod njih.

Odlazak na selo i zarada od poljoprivrede postaju primamljivi mladim ljudima, ali oni u startu obično nemaju dovoljno zemlje. Tako je Miloš Sentivanac, inače teolog i poznati novosadski kuvar, odlučio da obnovi porodičnu kuću u Nadalju gde je pokrenuo proizvodnju organskog povrća.

- Želeo sam da pronađem svoj mir i ovde sam to uspeo. Nikada se nisam bavio poljoprivredom i bilo mi je zanimljivo da se upoznajem sa novim stvarima iako sam rizikovao i napustio posao kuvara. Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz, paprike i tikvice. Uskoro ću napraviti još jedan plastenik sa jagodama. Želja mi je da zaokružim svoja znanja i počnem da pravim soseve sa jagodom i ljutom paprikom – izjavio je Sentivanac.

Branislav Gulan, član Akademskog odbora za selo i član Naučnog društva ekonomista Srbije, kaže da je, od 4.709 sela, čak 1.200 u fazi nestajanja. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, dok 1.034 sela imaju manje od po 100 žitelja. Čak u 73 odsto sela ne postoji dom kulture niti biblioteka, a u 230 nema čak ni osnovne škole.

- U 550 sela ima manje od po 50 stanovnika, dok je 50 naselja prazno. U selima imamo 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno u njima niko ne živi – rekao je Gulan.

Na jugu i istoku zemlje pusta je svaka četvrta kuća, a po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, niko ne živi u čak 800.000 objekata za stanovanje u Srbiji, od kojih je većina u ruralnim krajevima. Najbolji primer za to je Krivi Vir, gde je pre nekoliko decenija živelo 7.200 domaćinstava, a danas ima samo 200 domova. Na severu zemlje, u Bačkom Petrovcu ima čak 800 praznih kuća. Zbog toga, sve češće, komunalna preduzeća dolaze u probleme jer ne mogu da naplate usluge odnošenja smeća, ali i očitavanja vodomera u selima, jer se u nekim napuštenim kućama povremeno koristi voda. Tako su u Bačkom Petrovcu počeli da prave rasporede na koje treba da se jave vlasnici napuštenih kuća kako bi regulisali dugovanja.

Kuće s okućnicom i za samo nekoliko hiljada evra

Iz agencija za promet nekretnina kažu da se kuće u Vojvodini, bez okućnice, i u selima udaljenim od grada, mogu naći i za 1.000 do 1.500 evra, kao recimo u Botošu. To su obično stare kuće, često i bez toaleta. Nešto skuplje su u selima blizu vojvođanskih gradova od 3.000 do 5.000 evra, a bolju cenu imaju i one koje su blizu reke. Jedna kuća od 80 metara kvadratnih sa okućnicom od pola hektara u Deliblatu prodaje se za 6.500 evra.

U centralnoj Srbiji cene su slične kao na severu zemlje, s tim što se one s okućnicom mogu naći i jeftinije, zbog lošijeg zemljišta. Tako kuća u Smererevskoj Palanci od oko 100 kvadrata sa placom od skoro hektar košta 4.000 evra.

U blizini Sokobanje, čak dve kuće sa četiri hektara, šumom i pratećim objektima prodate su nedavno za svega 15.000 evra. Na jugu i istoku Srbije situacija je najgora. Za staru kuću u pojedinim selima ne može da se dobije ni 1.000 evra, kao recimo u selu Brežani, gde sa okućnicom od jednog hektara koštaju samo 2.000.