"Nemam pojma kako sam preživela vezu sa Džegerom"

Nakon četiri godine priprema nov album i priča o zavisničkoj prošlosti i životu na ulici.

Na vrhuncu „ludih šezdesetih“, kako se zvala era kad su u Londonu počele da se rađaju društvene i seksualne slobode, mlada pevačica i glumica, a potom i pesnikinja Marijana Fejtful zatekla se u noćnom klubu „Vezuvio“ u Sohou.

Klub je držao Speniš Toni, slavni bivši vozač trkačkih automobila koji je nakon nesreće napustio sportsku karijeru i otvorio klub. Bio je velika faca na londonskoj klupskoj sceni i bio je čovek koji je dogovarao susrete sa članovima „Rolingstonsa“.

Tako se i Marijana Fejtful upoznala i smuvala s Mikom Džegerom. Klub je privlačio generacijske i kulturološke superstarove, a Fejtful je vrlo brzo dospela u samo središte scene. 

- Ljudi tamo su bili prilično luckasti. Na tom mestu okupljali su se svi tadašnji londonski hipsteri - priseća se Fejtful u svojim memoarima „Memories, Dreams & Reflections“. 

- Bili su tu svi „Bitlsi“, većina „Stonsa“, nekolicina iz grupe „Hu“. Ukratko, svako ko je bio neko dolazio je tamo. A glavno sredstvo za obeznanjivanje, naravno, bio je LSD. 

Fejtful, devojka s velikim plavim očima, bila je tipični primer devojke iz „ludih šezdesetih“.

Rođena u Hampstedu, u porodici vojnog špijuna koji se preobratio u akademski obrazovanog oca, i majke koja je poreklom bila austro-ugarska plemkinja, Marijana Fejtful čekala je samo pravi trenutak da pokaže sve svoje talente. Otkrio ju je menadžer „Rolingstonsa“ Endrju Loog Oldam - prerano - kad joj je bilo samo 16 godina.

Postaje zvezda

Njen prvi važni singl, ljubavnu, slatku uspavanku „As Tears Go By“ napisali su Mik Džeger i  Oldam, a na gitari odsvirao Kit Ričards i tako su Fejtful preko noći pretvorili iz pevačice u folk-klubovima u pop zvezdu. 

Uspeh se činio garantovanim, tim pre jer su lude šezdesete podrazumevale slobodnu ljubav, rok end rol  i eksperimentisanje sa drogama, a Fejtful je u startu bila predodređena za slavu.

Bila je talentovana, izgledala je prefinjeno i prosvećeno, a iza sebe je imala i hit-mejkera koji je snimao na engleskom, francuskom i nemačkom. 

Kobni skandal

Istovremeno, britansko društvo zadržalo je konzervativni stav prema ženama i žene su za iste grehe bile mnogo žešće osuđivane nego li njihove muške kolege, a dokazala je to i policijska racija na partiju u Ričardsovom stanu u Saseksu 1967. godine.

Džeger i Ričards osuđeni su zbog posedovanja droge, ali u centru skandala našla se Fejtful. Umjesto da osude Džegera i Ričardsa, mediji su na naslovnice stavilidvadesetogodišnju devojku jer ju je policija, kako su pisali, zatekla umotanu samo u krzneni prekrivač.

Tokom suđenja dvojici najpoznatijih „Stonsa“, Marijanu Fejtful su fotografisali sa primerkom „London Ivning Njuza“ sa kojeg je vrištala naslovnica: „Gola devojka na partiju Stonsa“. 

Od tog dana, Marijanu Fejtful će pratiti novinari i tražiti skandale i izmišljati seksualne avanture. Mnogo godina kasnije, Fejtful će za jedne novine, 1994. godine, izjaviti:

- Kad si slavan muškarac i zavisnik od droga, to će ti u javnosti dati na vrednosti i pomoći u slavi. Žena u toj situaciji postaje drolja i loša majka.

Put prema dnu

Nakon pobačaja 1970. godine napustila je Džegera, a izgubila je i starateljstvo nad maloletnim sinom kojeg je imala sa umetnikom Džonom Danbarom.

A onda je pokušala da se ubije popivši 150 tableta na letu za Sidnej. Bilo je to nedugo nakon smrti osnivača „Stonsa“ Brajana Džonsa.

Uporno odbijanje da postane deo bogatih i slavnih gurnulo ju je još više prema dnu. Postala je beskućnica, anoreksična narkomanka iz Sohoa, za koju su ulice Londona postale pravi pakao. 

Iako je potonula, Marijana Fejtful i njena lepota i dostojanstvo nisu izbledeli.

- Ljudi se se brinuli o meni, pa čak i narkomani bez krova nad glavom, zavisnici od teških droga. Tek tad sam naučila da su ljudi zaista dobri. Nisam to znala iz perspektive svoje slave i zvezdanog života šezdesetih. Tada nije bilo dobrih ljudi, bilo je kučki i pokvarenjaka koji su jedni prema drugima bili vrlo okrutni. Provela sam na ulici dve godine i bilo je to korisnije iskustvo nego li da sam ostala pod majčinim okriljem. 

Saradnja s Bovijem i Dilanom

Čak i tih dana ostavila je veliki trag u svetskoj muzici i uticala na muzičare sa kojima se družila i sa kojima je živela. Ona je bila inspiracija za nekoliko večnih pesama „Rolingstonsa“, uključujući „Wild Horses“ i „I Got the Blues“ sa albuma „Sticky Fingers“ iz 1971. godine. Sarađivala je i na kultnoj „Sister Morphine“.

Džegera je uputila na čitanje Bulgakovljeve knjige „Majstor i Margarita“ nakon čega je napisao „Sympathy For the Devil“. Sarađivala je sa Dejvidom Bouvijem na „Ziggy Stardust“ , kao i s Bob Dilanom, Sandijem Denijem na „Rich Kid Blues“, a istraživala  je i uticaj kantri muzike na albumu iz 1976. „Dreamin’ My Dreams“.

Do 1979. godine pank je već potpuno osvojio pop kulturu, na pomolu su bila velike političke promene, a Fejtful, sad već udata za Bena Brierleja iz „The Vibrators“, objavila je svoj najvažniji album „Broken English“.

Nominovan za „Gremi“ nagradu, album je bio potpuno iznenađenje na muzičkoj sceni. Eksperiment sa elektronikom i provokacija sa naslovnom pesmom inspirisanom Ulrikom Majnhof, suosnivačicom nemačke terorističke grupe, uz video zapise u režiji Dereka Jarmana i beskompromisne tekstove, proslavio je Marijana Fejtful još decenijama kasnije.

Kad je 2013. godine objavljeno luksuzno reizdanje, muzičarka se prisetila kako je radila album:

- Mislila sam da ću umreti, da je ovo moja poslednja prilika da nešto snimim. Odlučila sam:  gadovi, pokazaću vam ko sam ja!

Malo je umetničkih glasova koji su tako varirali tokom karijere, od sladunjavih, mladalačkih šezdesetih do promuklih, hrapavih kasnijih albuma.

Sve te njene transformacije zapravo su posledica njenog života i kod nje zaista važi floskula da pevač čini pesmu.

Tako je to od  „20th Century Blues“ iz  1997. ili naslovne pesme albuma iz 1999. „Vagabond Ways“. Nastavila je da menja žanrove, sarađivala je sa Rodžerom Votersom i hard rok bendovima poput  „Metalike“.

Teško je zamisliti bilo koga osim nje kako ravnopravno sedi i raspravlja o poeziji, ili sedi sa Donatelom Versaće, Kejt Mos i Šer ili gostuje u TV sitkomu „Pa to je fantastično“ 2001. godine. 

Fejtful nikad nije bila samo ukras na muzičkoj sceni, pa to nije ni danas, u šestoj deceniji života. Ostala je kreativna muza i sarađuje sa likovima poput Pi Džej Harvijem, Anom Kalvi, Bekom i Nikom Kejvom.

Uprkos padovima i bolestima, ova neverovatna žena 2013. godine rekla je za „Gardijan“: 

- Gledala sam nedavno porodični album, proučavala porodično stablo i moje austro-ugarske korene. Gledajući mog praujaka Leopolda von Saher-Masoša i njegov kratki roman „Venera u krznu“ zaključila sam: ja zapravo nisam imala izbora nego da budem vrlo, vrlo dekadentna.

Fejtful će započeti snimanje svog sledećeg albuma 2018. i to će biti njen 21. solo album, a prvi nakon 2014. godine „Give My Love To London“, piše BBC.

Express