Miloš Biković: Vreme da svet čuje našu stranu priče

POSLEDNJE tri decenije o nama se u svetskim medijima priča kao o zločincima. Cilj dokumentarno-igranog rusko-srpskog filma „Balkanska međa“ o događajima tokom NATO bombardovanja 1999. godine na Kosovu i Metohiji, u kojem sam glumac i koproducent, jeste da sliku o nama učini objektivnijom. Nismo negativci! Vreme je da svet čuje i našu stranu priče.

Ovako u intervjuu za „Novosti“ govori Miloš Biković (29), naš najpopularniji mladi glumac i uz tenisera Novaka Đokovića trenutno najbolji ambasador Srbije u svetu. Kao jedan od najtraženijih glumaca u Rusiji, gde ga je pre tri godine odvela „Sunčanica“ Nikite Mihalkova, Biković je iskoristio poznanstva sa tamošnjim filmadžijama i kao koproducent pridružio se ostvarenju režisera Andreja Volgina „Balkanska međa“. Tema filma je zauzimanje aerodroma Slatina u Prištini, važnog uporišta NATO vojske, koje su u jurišnom maršu dugom 600 kilometara izvele ruske specijalne jedinice iz mirovnog bataljona iz BiH.

– Film nastaje na rusku inicijativu, ali rešio sam da sa partnerima iz svoje producentske kuće uđem u taj projekat zato što ta priča nije samo ruska, već i srpska. Naišli smo na podršku države, jer će to biti važan film za nas. Nismo dosad snimali filmove na tu temu, a važno je da se i kroz sedmu umetnost obrati pažnja na naš pogled na događanja za vreme NATO bombardovanja i doprinese popravljanju imidža Srbije u svetu. Igram dobrovoljca u srpskoj policiji na KiM. U glavnoj ulozi je Anton Pampušni, a od naših glumaca pojavljuju se Miodrag Radonjić, koji je takođe koproducent, Aleksandar Radojičić, Aleksandra Alač, Milena Radulović, Aleksandar Srećković i Ivan Mihailović. Osim Srbije, Rusije, Belorusije i Kazahstana, „Balkanska međa“ biće prikazana u još mnogo zemalja. Film je, koliko znam, prodat u Engleskoj i premijera će biti u Londonu.

* „Balkanska međa“ počinje da se snima u trenutku kad je pokrenut unutrašnji dijalog o KiM.

– Smatram da je važno da se unutrašnji dijalog o KiM vodi tako da se volja naroda kroz njega iskaže i da se u skladu sa njom postupi. Ako je pokrenut s tom svrhom, onda ga podržavam. Ali, on mora da bude u skladu sa Ustavom Srbije.

* Istraživanja pokazuju da slabo poznajemo sopstvenu istoriju. Da li nam se ljubav prema KiM svela na busanje u grudi?

– Nemam pravo da govorim u ime cele srpske mladosti, mogu samo u svoje. Na ovo pitanje odgovorio bih kontrapitanjem: „Šta ste vi konkretno uradili za Kosovo i Metohiju?“ Svi mi pojedinačno, šta smo preduzeli? Upravo to pitanje razgraničava ljude koji se samo busaju u grudi i uzvikuju „Kosovo je Srbija“ od onih koji stvarno nešto rade. Da je svaki građanin nešto učinio, ma koliko to bilo od malog značaja, siguran sam da bi situacija danas drugačije izgledala.

* Dva filma su vam u postprodukciji, trenutno snimate četiri, dva su u pripremi i u stalnoj ste postavi popularne ruske serije „Hotel Eleon“ (spin-of „Kuhinje“). Kako sve postižete?

– Spavam malo, uglavnom u avionu i vozu. Živim paralelno u Sankt Peterburgu, Moskvi i Beogradu. Trudim se da mi vreme ne prolazi uzalud. Više posla imam u Rusiji. Tamo provodim 20 dana mesečno, a ostatak u Srbiji.

* Čemu vas je naučila ruska škola glume?

– Osnovi moderne glume, holivudske, pa i naše, zasnovani su na ruskoj školi glume koju su pokrenuli Čehov i Stanislavski i Nemirovič-Dančenko. Nisam mnogo toga novog saznao kad sam otišao u Rusiju u odnosu na ono čemu su me već naučili na našem Fakultetu dramskih umetnosti, koji važi za jednu od najboljih međunarodno priznatih institucija. Mnogo saveta dobio sam od iskusnijih ruskih kolega, kao i od režisera Nikite Mihalkova, ali više sam naučio kroz primere tokom rada sa njima.

* Sarađivali ste sa velikim glumačkim imenima poput Antonija Banderasa. Kako oni pristupaju poslu?

– Zavisi od projekta. Glumci i režiseri prihvataju učešće u filmu iz ljubavi, a ponekad zbog honorara. Doduše, Mihalkov ne snima filmove zarad novca, već onako kako on želi i oseća. Njega čak i ne zanima hoće li mu film biti gledan. On je pravi umetnik. Glumac nije često u poziciji da radi kao Mihalkov. Ali, dešava se da u neki posao uđete samo zato što vam se dopada scenario i ideja reditelja. Ponekad glumite i kad produkcija nema dovoljno da vas plati, ili zato što vam daju odličan honorar iako znate da vas taj film neće razviti kao glumca.

* Rusija u poslednje vreme mnogo ulaže u filmove. Može li se u Rusiji živeti od glume?

– Ruska kinematografija rapidno napreduje u tehnološkom smislu i sustiže Holivud. Iza mnogih njihovih inovativnih filmskih studija stoje Rusi. Rusija je veliko tržište, zemlja od 140 miliona stanovnika. Njihovi glumci mogu da žive od glume zato što se tamo mnogo više snima. Za godinu dana igrao sam u čak pet filmova i nekoliko serija, a na to bih u Srbiji čekao nekoliko godina.

* Da li se u Rusiji više poštuju glumci nego u Srbiji?

– Poštovanje nema veze sa ekonomskim momentom. Glumac se voli i poštuje u Srbiji i u Rusiji podjednako. Ali situacija u ekonomiji i kulturi je različita. Kod nas glumci zarađuju daleko manje nego što bi trebalo.

* Znaju li braća Rusi koliko ih volimo?

– Prvi put kad sam otišao u Rusiju, pitao sam se da li je ta ljubav uzajamna. Ubrzo sam shvatio da jeste, jer nas dočekuju sa toplinom i ljubavlju. Sa Rusima koji poznaju istoriju i nisu zaboravili svoj identitet gledajući rijaliti programe, lako se uspostavlja komunikacija. Oni koji ne znaju mnogo o nama, doživljavaju nas kao i druge strance.

* Kako vam Srbija deluje iz Rusije?

– Kao prelepa zemlja koja ima veliku mogućnost da u svetu koji se menja zauzme izvanrednu poziciju i brendira se u Evropi i u Rusiji kao pouzdan partner i tradicionalni prijatelj. Čini mi se da konačno izlazimo iz istorijske rupe, u kojoj smo tavorili, i počinjemo polako da vraćamo dostojanstvo i postajemo predvodnik na Balkanu.

* Šta vam najviše nedostaje u Moskvi?

– Ljudi.

* A Beograd? Oduševili ste pratioce na „Instagramu“ fotografijom na kojoj ste napisali „Beograd, zato što su London, Rim i Pariz pase“.

– Nedostaje mi Beograd. To je moj grad. I on ima velike potencijale. Sa producentskom kućom planiram da u narednim godinama promovišem Beograd, kako u Rusiji tako i u celom svetu, i da mu pomognemo da postane popularna destinacija. Pogotovo da promovišem tu neverovatnu beogradsku atmosferu, koja je toliko dobra da možemo da je flaširamo i izvozimo.

* Poslednji put kad smo razgovarali rekli ste da biste voleli da se okušate kao režiser. Da li je producentski posao korak ka tome?

– Ako sam došao do toga da mogu da produciram filmove, sigurno će doći vreme kad ću se sa partnerima producentima i sa samim sobom dogovoriti da neki film potpišem kao režiser.

Novosti.rs