KAKO JE ŠEŠELJ SRBIMA DOVODIO KRALJA: Urnebesna prča o lažnom potomku Romanova! Izmišljeni Nemanjić umro od side posle nekoliko godina!

Da bi mu povećao šanse, vođa radikala tvrdio je da je njegov kandidat ne samo "jedini živi unuk ruskog cara", nego i potomak Nemanjića

Prvi Karađorđević posle odlaska kralja Petra II na počerku Drugog svetskog rata, vratio se u Srbiju tek 5. oktobra 1991. godine.

Aleksandar, Petrov sin jedinac, na poziv monarhista predvođenih Vukom Draškovićem, sleteo je tog dana na aerodrom u Surčinu i uplakan, ceremonijalno poljubio busen trave iz Topole koji su mu domaćini podneli na poslužavniku.

Da bi kontrirao Vuku i SPO, a možda i po nalogu Miloševićeve Službe državne bezbednosti ("što više kandidata za presto, to smešnije"), Vojislav Šešelj sledeće godine doveo je u Srbiju još jednog kandidata za kralja.

Tadašnji "veliki kombinator" srpske višestranačke političke scene, Šešelj je negde nabasao na Aleksisa Brimejera, rođenog 1946. godine, čudnog svata koji se od rane mladosti izdavao za razne careve.

Radikalski vojvoda doveo ga je u Srbiju i predstavio ga kao poslednjeg potomka ruskog cara Nikolaja, onog kojeg je Lenjin sa celokupnom porodicom streljao.

Navodno, jedna ćerka ruskog cara čudom je preživela pokolj, a ovaj Brimejer je njen unuk, i ne zove se Brimejer nego princ Aleksej II Dolgorukov Romanov.

Magazin "On" tada je štamapao specijalno izdanje o ovom pretendentu na srpski presto, sa Šešeljem i "princom Aleksejem" na naslovnoj strani.

A za svaki slučaj, da mu se "pojača kandidatura", dodato je da Aleksej ne samo da je jedini naslednik ruskog cara, nego je i "potomak Nemanjića".

"Politika" je, na sve ovo, tada ozbiljno dodala i da je princ Aleksej Nemanjić Romanov Dolgorukov i "legitimni i zakoniti Veliki gazda Reda svetog Jovana Jerusalimskog"!

E sad, ko je hteo, mogao je da zna da Šešeljev princ sebi kači titule kako poželi. U jednom periodu svog života izdvao se i za "cara Vizantije", a u pojedinim perioma svog života pretendovao je i na grčki i ukrajinski presto.

Način rada mu je bio jednostavan - izdavao se za "naknadno otkrivenog poslednjeg potomka" neke ugašene plemićke loze.

Mada ni to nije išlo bez problema: početkom sedamdesetih godina prošlog veka ovaj Belgijanac rođen u Kongu (današnji Zair), bio je osuđen zbog lažnog predstavljanja na godinu i po zatvora, ali je pobegao u Grčku. Tu je prijavio gubitak pasoša, i izvadio novi na ime Dolgorukova....

Iz Srbije je otišao kako je i došao, iznenada, i ubrzo ga više niko nije pominjao.

Umro je od side u Madridu 1995. godine.

Borivoje Borović - "konzul ruskog cara"

Dnevni list "Politika" tada je preno izjavu advokata Borivoja Borovića, "konzula Alekseja Drugog", u kojoj se kaže: "Princ Aleksej II je, vrlo konkretno i veoma utemeljeno, obrativši se predsedniku Srbije Miloševiću, predsedniku vlade Zelenoviću, patrijarhu Pavlu, Crvenom krstu Srbije, ponudio pomoć od 3,5 milijardi dolara srpskom narodu!"

Momčilo Petrović