KADA JE ĆETKOVIĆ OTPEVAO OMILJENU PESMU NEBOJŠE GLOGOVCA, USTAO JE NJEGOV SIN I REKAO: Slušajte me svirači, neću više da čujem da svirate ovu pesmu!

U subotu 9. februara biće godinu dana od smrti jedne od najznačajnijih glumačkih figura koje je Srbija ikada imala.

Početkom februara 2018. preminuo je Nebojša Glogovac.

Stiče se utisak da se srpska glumačka scena još nije oporavila od ovog gubitka. A kako i da ne bude tako kada se radi o glumcu koji je plenio istinskim talentom, za lestvicu uvek bolji od drugih, postavljajući standarde koje je retko ko mogao da isprati.

Kada je vest o njegovoj smrti odjeknula ne samo Beogradom već i celom Srbijom, činilo se da nije bilo čoveka koji nije želeo da nekim gestom ili rečju pokaže koliko ga je ova smrt pogodila.

A smrt je "jedna pizda", rekao je jednom prilikom u intervjuu za Kurir glumac i reditelj Čedomir Petrović.

"I ta smrt je baš prokletinja jedna... Baš je jedna, s oproštenjem, pizda... Umesto da uzme nekog od nas ona uzme tako mladog čoveka... Meni je Mustafa Nadarević pričao da je Glogovac bio sjajan. Gledao ga na Brionima. Ali sam video odmah... Odmah sam video da je genije...”, rekao je Petrović u razgovoru za Kurir.

*******************

Ostaće upamćeno kako su se glumci koji su sa Glogovcem studirali na istoj klasi oprostili od njega.

Vojin Ćetković, inače i Glogovčev kum, je zapisao u svom dnevniku:

25.12.2017, 22.30

Zadimljeni kafe "Krojač".

Kaže: "Bole me pluća."

Kažem: "Idemo u Urgentni, da ih snimimo".

Kaže: "Ne mogu sad, idemo posle Nove godine."

"Obećavaš?", kažem...

7.1.2018, 12.15

"Nije dobro, kume."

Kažem: "Kako?"

"Imam rak"...

*******************

Hrvatski scenarista i pisac  Ante Tomić je u svom autorskom tekstu za Jutarnji list od 11. februara 2018, naveo:

"Pre dvadesetak dana došao je glas da je bolestan. No na telefonu je delovao začuđujuće raspoloženo. Ma, jeste, rak, objasnio je, ali blaži oblik. Ništa strašno. To se danas leči, za mesec i po, dva najkasnije. Jednako je rekao i Rajku i mi smo se obojica umirili, uvereni da će biti dobro, i tek smo kasnije od drugih saznali kako je stvar zapravo potpuno drugačija, konačna i strašna. Biće valjda da njemu nesretniku nisu rekli kako je blizu kraj, ali nagađamo i da nam je možda legendarni srpski glumac Nebojša Glogovac naprosto odglumio kako je sve okej. Bila je to njegova zadnja velika uloga, da mu se prijatelji ne brinu."

Inače Glogovac je debitovao na malim ekranima u popularnoj TV seriji „Bolji život“ kao drug iz odeljenja čuvenog Slobodana Bobe Popadića i pre nego što je upisao studije glume, a ponovo su se sreli i kod reditelja Miloša Avramovića u filmu „Južni vetar“.

Zanimljivo da je Nebojšinu desnu ruku igra Goran Bjelogrlić, stariji Bjelin brat.

- Otišao je jedan od najvećih u istoriji srpskog glumišta. Otišao je najveći glumac srednje generacije celog regiona. Bio je bolji i kompletniji od svih nas. Otišao je nepravedno rano i tako munjevito da još ne shvatamo šta nas je snašlo. Otišao je dobar čovek, dobar prijatelj i dobar dasa. Neka mu je večna slava - rekao je svojevremeno Bjelogrlić za Kurir.

I mogli bi ovako u nedogled...

***********************

Mnogi se i danas sećaju da su, kada je počelo opelo, mitropolit Amfilohije Radović i otac Mihailo održali govor zbog kog su svi plakali.

"Šta se to događa sa čovekom, zašto se rađamo ovde na zemlji? Ako je ljudski život samo tih pedesetak godina, ima li onda smisla taj ljudski život? Bez obzira koja je uloga čoveka na ovom svetu, bio on patrijarh, predsednik, kralj, glumac ili nešto drugo... Ako je u tome ljudski smisao, onda je proklet dan u kojem se taj čovek rađa. Čovek je biće koje je stvoreno za večnost, neprolaznost, sazdan po Božjem liku, a ne po repatom majmunu. U tome i jeste smisao našeg Nebojše kojeg ispraćamo danas. Njegov istinski život se nastavlja danas i to je najlepša vrlina pokojnog Nebojše. Verovao je u besmrtnost ljudskog bića", rekao je Amfilohije Radović.

Nakon njega, obratio se i otac Mihailo, a njegove reči bile su vrlo potresne.

"Dobio sam blagoslov od patrijarha da održim ovaj govor, jer je on sprečen da prisustvuje danas. Nebojšu je Njegova svetost vrlo dobro poznavao. Ko je u poslednje vreme bio na liturgijama na kojima je služila Njegova svetost, mogao je da primeti da se pominje Nebojšino ime na tom svetom mestu. On je u Nebojši prepoznao autentičnost, bio je sposoban da se odbrani od ovog klonulog sveta i da kaže drugačije od onoga što slušamo svakog dana. Kada su pitali Nebojšinu drugaricu šta je to najlepše što je on uradio, rekla je "nije se obrukao". Zamislite kako je to divna rečenica... Eto, šta je u njemu prepoznao naš patrijarh srpski. Zato ga voli i poštuje", rekao je on, dok je Nebojšin otac Milovan stajao pored njih skrhan od bola i nije mogao da progovori.

A kako je govorio Glogovac. Nije često davao intervjue. A i kada je govorio za medije, nije mnogo pričao o privatnom životu.

Ipak, pamti se njegovo gostovanje u Balkanskoj ulici na RTS kada je ispričao šta se desilo posle krštenja njegovog mlađeg sina Miloša.

"Kada smo krstili Miloša ja nagovorim kuma (Vojina Ćetkovića) da otpeva Bele ruže, nežne ruže... A kum razvaljuje kako peva. I ja gledam starijeg sina Gavrila kako je nešto tužan dok sluša pesmu. Na kraju kada je kum završio mi aplazu a Gavrilo koji u tom trenutku ima 4 godine, ustane, podigne prst i kaže:

- Slušajte me svirači, neću više da čujem da svirate ovu pesmu...

Tresla mu se brada, baš ga je pogodila pesma."