Darko Rundek: U Jugoslaviji smo barem verovali da možemo da napravimo nešto svoje 

Hrvatski muzičar Darko Rundek na 20-godišnjicu od objavljivanja kultnog albuma "Apokalipso", njegovog prvog samostalnog posle raspada Haustora, kaže da je najveći problem današnjeg društva to što dozvoljavamo da o nama brine "Veliki brat".

Rundek je u intervjuu za "Jutarnji" rekao da je jedna od dobrih stvari koje je kapitalizam doneo to što tera ljude da budu odgovorni.

"Iz socijalističke prošlosti još vučemo jedan veliki zaostatak - navikli smo da drugi umesto nas preuzimaju inicijativu, smišljaju nam poslove brinu se o nama poput 'Velikog brata"...Uz mnoge loše strane koje nam je doneo kapitalizam, verovatno jedina dobra stvar je ta što ljudi ipak uče da moraju da se pobrinu sami za sebe i da budu odgovorni. Posle rata smo, nažalost, ostali pasivna zemlja bez samopouzdanja. U Jugoslaviji smo bar, tom svojom nesvrstanošću, sopstvenim putem kroz socijalizam, bilo to floskula ili ne, verovali da možemo da napravimo nešto što će da ima svetski značaj. Da nije bilo tog osećaja da ipak nismo neka periferija, nego da od sebe možemo da napravimo nešto ponosno, ne bi bilo ni novog talasa. Treba da postanemo svesni vlastitih mogućnosti, da se prihvatimo posla i da budemo uzori drugima, a ne samo da radimo za te iste druge", kaže Rundek.

Rundek kaže da je pre dvadeset godina "Apokalipso" imao drugačiji kontekst jer je to bilo drugačije vreme.

"Bile su to prve posleratne godine, mnogo toga se u međuvremenu pretumbalo, ali, opet, imam osećaj kao da kao da se to pretumbavanje nije sleglo, vreme kao da još nije 'svareno', nije ostalo u prošlosti. Baš zato mi se čini da danas 'Apokalipso' ne sviramo ponovo, već ga reinterpretiramo i aktuelizujemo. U stvari, slično se osećam kao i kad sam ga svirao '97. A tu je i simbolika samog naziva albuma - sve je bilo i ostalo pomalo apokaliptično. Pre dvadeset godina, odmah posle našeg rata, na sopstvenoj koži okusili smo šta to znači kad se skrše osnovni ljudski pricipi i zavladaju masovna opsednutost, ludilo, mržnja i destrukcija. Danas nam, pak, ta ista apokalipsa preti u sferi ekologije - na ivici smo propasti, nismo u pitanje doveli samo ljudski opstanak, nego opstanak cele biosfere, bilo zagašenjem, masovnom potrošnjom ili atomskim ratom, kojim nam se sve češće preti. Žarište apokalipse sa lokalnog se proširilo na globalno, a naš zadatak je u svemu tome da pokušamo da zadržimo ljudskih duh živim."