Aznavur se sa 93 godine priprema za novu seriju koncerata

Legenda francuske šansone Šarl Aznavur, koji je često govorio da želi da peva na sceni do svoje stote godine, počinje novu seriju koncerata po Evropi.

On će imati pet nastupa u Francuskoj, koncerte u Sofiji, Beču, Amsterdamu, Sankt Peterburgu  i Moskvi.

Na pitanje da li je njegov odnos sa publikom i dalje strastven odgovorio je da on voli publiku, da publika voli njega i da se potpuno slažu.

Aznavur je govorio o Edit Pijaf koja ga je podržavala.

"Mladi koje je izvodila na scenu su bili njeni ljubavnici, ja ne. Mene je podržavala iz drugih razloga. Moja prošlost je dobro odgovarala njenoj.

Moji roditelji su bili stranci koji nisu govorili francuski. Oni su dozvolili meni i sestri da postanemo deca ulice. Pijaf je bila dete ulice. To nas je zbližilo", rekao je Aznavur. 

Rekao je da su njegove inspiracije bile Edit Pijaf, Moris Ševalije, Konstantin Stanislavski, Karlos Gardel, Bing Krozbi, Mel Tome, Frank Sinatra, i da je Pjaf bila jedina žena koja je uticala na njega.

Među onima kojima je on pomogao su Amerikanka Lajza Mineli i francuski pevač Džoni Holidej.

On je doveo Lajzu Mineli da nastupa u Parizu 1969. godine kada je interpretirala više njegovih pesama, i kako je rekao, pevala ih je na vrlo francuski način "ne mnogo Brodvejski".

A Holidej se proslavio pesmom koju je za njega napisao Aznavur "Retiens la nuit".

"Samo sam našao način. Modernost ne znači biti moderan, to znači biti u svom vremenu. Ne volim da kažu da sam star. Nisam star već sam u godinama, to nije isto", rekao je Aznavur.

Aznavur kaže da peva na više jezika jer želi da učini zadovoljstvo svima koji dolaze da ga slušaju, a neki ne razumeju francuski. 

Rekao je da sada ima spremnih 40 pesama, da će za početak snimiti dvanaestak a onda će ostale razdeliti.

"Na kraju krajeva ranije sam tako zarađivao za život, tako što su drugi pevali moje pesme", rekao je Aznavur.

Aznavur, čije je pravo ime Šanur Vahinag Aznavurijan, 2009. godine je postao ambasador Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu u ime Jermenije, odakle je poreklom, i Švajcarske gde sada živi.

Oduvek se borio za sećanje na patnje jermenskog naroda i svojih predaka.